Nasa se sprema za jednu od najkompleksnijih svemirskih misija ikada – uz pomoć flotila bespilotnih sondi i robotskih rovera, pokušaće da dođe do uzoraka kamenja s Marsa, u nadi da će joj upravo oni otkriti da li je na toj planeti bilo života.
Međutim, biće ogroman izazov sprovesti ovu zamisao u delo. Troškovi izvođenja misije, procenjuje nezavisni panel svemirske agencije, rapidno su porasli, te će se prvobitnih 4,4 milijarde dolara najverovatnije pretvoriti u 8-11 milijardi. Zbog toga bi niz drugih Nasinih misija mogao biti otkazan.
„The Mars Sample Return (kako je misija nazvana) osmišljen je s nerealnim budžetskim očekivanjima“, piše u izveštaju panela. „U stvari, šanse da će se ovaj Nasin plan izvesti u okviru trenutnog budžeta gotovo da su ravne nuli.“
Rastući troškovi ove misije već su odigrali bitnu ulogu u odlaganju drugih Nasinih projekata, a jedan od njih je i Veritas, misija koja je imala za zadatak da otkrije zašto je Venera izgubila potencijal da bude nastanjena.
Ukoliko do misije na kraju dođe, ona bi trebalo da se osloni na robotski rover Perseverance, koji trenutno luta crvenom planetom i prikuplja uzorke stena i kamenja s Marsa, a za nekoliko godina bi mu se pridružio i lender. Perseverance bi potom sakupljene uzorke stavio u lender, koji bi zatim bio vraćen u orbitu, gde bi ga sačekala treća letelica – orbiter koji bi imao za zadatak da od lendera preuzme uzorke i vrati ih na Zemlju. Mala sonda bi onda padobranom bacila uzorke do naučnika koji čekaju dole na Zemlji, verovatno negde do 2033. godine, kažu iz Nase.
Međutim, svemirska agencija isprva je loše procenila veličinu letelice koja bi uzela uzorke. Pored toga, nije uspela ni da realizuje veoma složene korake koji bi morali da se preduzmu kako bi se sprečilo da bakterije i virusi sa Zemlje kontaminiraju uzorke, a da oni istovremenu ostnau zaštićeni i od mogućih zaraza sa Marsa. Naravno, ne sme se zaboraviti ni inflacija koja je izazvala povećanje troškova.
Upravo iz tih razloga otvorila se polemika; neki naučnici smatraju se ova misija mora obustaviti, dok se drugi oštro protive takvoj ideji. Ovi potonji kao argument navode primer svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ čija je izrada umalo otkazana iz identičnih finansijskih razloga, ali zahvaljujući kom danas o udaljenim zvezdama i galaksijama znamo mnogo više nego što smo znali.
Mars Sample Return ima sličan tpotencijal, kaže profesor Luis Dartnel sa Univerziteta Vestminster.
„Ova misije će kamenje s Marsa učiniti dostupnim najsofisticiranijim analitičkim laboratorijama na Zemlji. To će nam dati najbolju moguću šansu da pronađemo dokaze da je na Marsu nekada postojao život“, objašnjava on.
Ovu tezu podržala je i profesorka Kerolajn Smit iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. „Nećemo otvoriti jedan od ovih uzoraka i u njemu pronaći kost dinosaurusa. Ne. Pronaći ćemo možda samo znake primitivnog života tako što ćemo nad njima (uzorcima) sprovesti mnoštvo fizičkih i hemijskih testova“, kaže ona. „Tek tada ćemo sa sigurnošću moći da utvrdimo da li je na Marsu ikada bilo života.“
Naučnici danas veruju da je Mars pre 4 milijarde godina bio topao, voden svet, idealan za pojavu života. Međutim, planeta je kasnije izgubila svoje magnetno polje, kao i vodu i atmosferu, te bilo šta na njoj teško preživelo.
„Ipak, bilo bi važno utvrditi da li su živa bića u prošlosti na Marsu evoluirala, kao i ima li ih sada negde drugde u Sunčevom sistemu“, kaže profesor Endrju Kouts. „Sasvim je moguće da je na Marsu bilo nekakvog oblika evolucije, i mi sve to moramo da istražimo. Jer ako bismo otkrili da u orbiti ima života, a da ga je nekada bilo i na Marsu, imaćemo veoma čvrste dokaze da je život sveprisutan i da ga ima širom univerzuma.”
Tagovi
