Stalno insistiranje na „držanju za reč“ opoziciji smanjuje prostor za pragmatično delovanje. Pragmatizam je ozbiljan političko-filozofski pravac i banalno je svoditi ga samo na prevrtljivost. Ideje imaju vrednost prema učinku – prema koristi.
Zasada, ko nije za EU, taj je na desnici. To je prvi odokativni princip diferencijacije. Kod opozicije koja je za EU glavno pitanje će ispasti – s kim će DS. Iako je, naravno, politika takozvanih kolona više puta potvrđena kao promašena. Bez „narodnog fronta“ – džumle – onih koji su protiv Vučića slaba vajda od promena.
Uglavnom, ako Jeremić ostane na čelu NS, teško je očekivati novo približavanje sa Đilasom i Strankom slobode i pravde. Kad bi Miroslav Aleksić preuzeo NS od Jeremića, imao bi šansu da kormilo stranke okrene ka centru, pa i da njegova NS postane nešto kao „stara“ DSS, ali ona sa nultih pozicija iz 1992. godine. Pozicija za koju je jedno vreme kao predsednik DS pledirao i Bojan Pajtić.
Ode li Aleksić posle Ponoša iz NS, ta stranka će baš ličiti na DSS Vojislava Koštunice koju su od 1992. napustili i Milan St. Protić i Vladan Batić i Svetislav Basara i Mihajlo Kovač. Jeremić tvrdi da nema „ličnog sukoba“ između njega i Aleksića. Možda nije lični, ali je liderski i dovoljno ideološki svakako. Uostalom, može li liderski sukob biti da nije i lični? U Srbiji teško.
CEO TEKST ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. JULA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 10. AVGUSTA
Tagovi
