S obzirom na stanje stvari u Britaji, čini se kao da će Riši Sunak vrlo brzo doći do istog onog zaključka do kojeg su pre njega došli Liz Trus i Boris Džonson, a to je – do neuspeha je došlo isključivo zbog poteza drugih. Preuzimanje odgovornosti potpuno je strano “kulturi konzervativaca”, jer kako piše Gadijan, vređa ego lidera.
Laburisti su doživeli veliki poraz nakon poslednjih izbora, a nada da će do oporavka doći kroz jedan mandat izgleda je bila preambiciozna. Fokus Kira Starmera bio je da stranku ponovo učini konkurentnom. Bavio se pitanjima upravljanja partijom, preuzimanja kontrole, jasnih poruka koje njihova partija šalje, kao i sklanjanje Džeremija Korbina i prekid bilo kakave povezanosti njegovog imena i Laburista.
Osposobljavanje stranke za pobedu na predstojećim izborima bio je naporan i dugotrajan proces koji nije ostavio mnogo prostora za pitanje – šta nakon pobede. Više je fokus bio na tome kako stišati priče o Bregzitu i šta ne reći o porezu.
Takođe, čini se da su glasači postali oprezniji, više ne veruju svakom obećanju političara. Zato Starmer ne namerava da obeća puno, sve u nadi da će kasnije iznenenaditi skeptične birače svojim ostvarenjima.
Malo ko iz Stramerovog tima je iskusio život u vladi. Svi misle da ovaj posao koji trenutno rade izuzetno naporan, “a nemaju pojma šta ih tek čeka”, piše Gardijan.
Kada je u pitanju administrativna strana vlade, Starmer je bolje kvalifikovan od većine opozicionih lidera. Kao bivši direktor javnog tužilaštva, on ima iskustva u vođenju velikog odeljenja.
Izbori u Britaniji sve su bliži i zahtevaju odgovarajuće odgovore i jasan pravac, kako bi birači imali poverenja da donesu odluku.
Svaki bivši premijer kaže da ne postoji priprema za tranziciju koja se dešava u roku od nekoliko sati od prebrojavanja glasova. Nijedna opozicija ne stiže spremna na vlast i mnogo je, mnogo teže nego što izgleda. Jedna prednost koju će Starmer imati je to što dolazi nakon niza katastrofalnih poteza vođa konzervativaca.
Tagovi
