Ako neko nekada pomisli na Tadićevog i Cvetkovićevog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, moguće da pomisli i na Narodnu stranku čiji je on bio predsednik, nakon DS faze. Nije to retko ime za političku stranku, pa je ne treba mešati sa Narodnom strankom Milana Paroškog u Srbiji ili Narodnom strankom Novaka Kilibarde i Dragana Šoća u Crnoj Gori. Uostalom, Evropska narodna partija (European People’s Party) najveća je transnacionalna evropska politička stranka. Ona okuplja hrišćansko-demokratske i konzervativne stranke u Evropskoj uniji. To je grupacija kojoj je u Srbiji i dalje formalno najbliža Vučićeva Srpska napredna stranka.
Uglavnom, Narodna stranka s Vukom Jeremićem kao predsednikom je u jednom trenutku zaličila na pravu političku partiju – sa članstvom, infrastrukturom, akcionom sposobnošću na lokalu, uglednim ličnostima, programom, pozicionirajući se uslovno u polju takozvanog demokratskog nacionalizma. Narodna stranka se urušila iz objektivnih i subjektivnih slabosti. Vučićev režim je počeo instinktivno da je doživljava kao pretnju u najavi, a imala je i unutrašnje slabosti, strukturalne i personalne. Kako to obično biva u nerazvijenom srpskom višepartizmu, iz NS su nastale dve partije – Srbija centar Zdravka Ponoša i Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića. Istovremeno je ostala da egzistira na marginama i izvorna Narodna stranka na čijem je čelu advokat Vladimir Gajić, koji je nekada, kao i mnogi, bio u Srpskom pokretu obnove Vuka Draškovića.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 675
Tagovi
