„Hod po tankoj žici“: Lukašenkove pretnje o ulasku Belorusije u rat psihološki pritisak posle oštećenja Krimskog mosta

Nedavne izjave beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka „podgrejale“ su spekulacije da bi vojska njegove zemlje eventualno mogla da se pridruži ruskoj na frontovima u Ukrajini. Dok iz Evropske unije upozoravaju Minsk da „uzdrži od bilo kakve umešanosti u sukob“, u Rusiji tvrde da za time za sada nema potrebe. Direktan ulazak Belorusije u rat povukao bi za sobom velike posledice, smatraju analitičari, ali napominju da je takva mogućnost za sada “ na dugom štapu“. 

Lukašenko je juče najavio je da će Belorusija i Rusija rasporediti zajedničku vojnu operativnu grupu kao odgovor na, kako je rekao, „zaoštravanje situacije na zapadnoj granici savezne države“. Nije rekao gde bi ta grupa mogla biti raspoređena.

„U Ukrajini danas ne samo da se razgovara o napadima na teritoriju Belorusije, već se oni i planiraju. Njihovi vlasnici ih guraju da započnu rat protiv Belorusije. Mi smo se za to pripremali decenijama. Ako bude potrebno, odgovorićemo“, rekao je Lukašenko i dodao da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ovoj situaciji na sastanku u Sankt Peterburgu, prenosi Euronews.

Lukašenko je rekao da je formiranje grupe počelo pre dva dana i da NATO i niz evropskih zemalja razmatraju varijante moguće agresije protiv Belorusije, mada nije pružio nikakve dokaze za takvo nešto. Umesto toga, beloruski lider je naveo kako je Minsk „nezvaničnim kanalima upozoren da se pripema napad na Belorusiju sa teritorije Ukrajine“.

Lukašenko je naveo da je rečeno da će to biti „Krimski most 2“, a da je njegov odgovor Kijevu bio da će im „Krimski most izgledati kao cveće“, ako dotaknu samo metar beloruske teritorije, prenosi agencija Belta.

EU: „Ako se nastavi sa ovim, odgovor neće izostati“

Portparol Evropske komisije Peter Stano rekao je novinarima u Briselu da je Komisija „primila na znanje lažne optužbe Lukašenka“, i nazvao ih je „potpuno neosnovanim, smešnim i neprihvatljivim“.

„Ukrajina je ovde žrtva. Ukrajina nije agresor. I podsećamo beloruski režim da je Ukrajina pod brutalnim, ilegalnim napadom, što je u suprotnosti sa poveljom UN i međunarodnim pravom. Pozivamo režim u Minsku da se uzdrži od bilo kakve umešanosti Belorusije u ovaj brutalni, nelegitimni poduhvat“, naveo je Stano, prenosi Euronews

Upitan o daljim sankcijama Rusiji, Stano je naglasio da će, ako Belorusija nastavi sa grupisanjem trupa zajedno sa Rusijom, „ovo biti još jedna eskalacija, a odgovor EU neće izostati“.

Istoričar Aleksandar Životić ocenio je za Euronews Srbija kako ne veruje da bi u ovom trenutku Belorusija mogla da se odluči na takav potez, istovremeno ukazujući na potencijalne posledice beloruskog ulaska u rat.

„Oni pre svega ovim vrše veliki psihološki pritisak, a videće se koliko je sam Lukašenko spreman, a koliko i njegovo okruženje, da uđu u nešto takvo. Belorusi nisu narod koji je sklon brzim reakcijama i koji hrli u sukobe. Nisam siguran da bi situacija mogla lako da ide u tom pravcu“, navodi Životić.

Dodaje, takođe, da bi to „ostavilo velike posledice u Belorusiji iznutra, a ako bi bila uključena ne samo u pasivnoj fazi kao do sada već i u aktivnoj, to bi izazvalo mnogo širu reakciju“.

„Pitanje je kako bi se zemlje koje bi joj susedne, a članice su NATO, ponašale. Sem toga, najavljen je i sastanak ministara odbrane NATO u formatu ‘Ramštajn’, što govori da će sve što se desilo tokom vikenda, od napada na Krimski most do jutrošnjeg ruskog napada po ukrajinskim gradovima, izazvati vrlo efektivnu reakciju Zapada“, naveo je Životić.

Britanski BBC navodi da je Lukašenkova najava o združenim snagama „više gest, nego direktan poziv na akciju“, zbog toga što se smatra da je Lukašenko pod pritiskom da pokaže solidarnost sa ruskim predsednikom. Međutim, dodaje se i da „Lukašenko u političkom smislu trenutno hoda po žici, pa bi trebalo obratiti pažnju na njega“.

Potencijalno „razvlačenje“ fronta

Ruske snage su koristile teritoriju Belorusije kao polaznu tačku za početak svoje invazije na Ukrajinu 24. februara, šaljući trupe i opremu u severnu Ukrajinu upravo iz baza u Belorusiji. Životić navodi da bi u ovom trenutku eventualno uključivanje Belorusije u rat značilo mnogo i za Rusiju, i za Ukrajinu, kojoj bi situacija bila otežana pre svega na Volinskom i Kijevskom pravcu.

„Njima je očigledno i te kako potreban što širi pritisak na Ukrajinu, gde Belorusija ima veliki značaj ne samo zbog geografskog položaja, već bi angažovanje njenih vojnih snaga povećalo i koncentraciju vojske ukupno u odnosu na Ukrajinu“, navodi Životić.

„Otvorio bi se novi front, nove snage bi bile angažovane protiv Ukrajine, koja bi morala da parira odvajanjem nekih snaga, ili iz rezerve, ili od onih koji trenutno izvode ofanzivne operacije na istoku i jugu. Na taj način bi se olakšala ruska situacija na kopnu trenutno“, dodaje sagovornik Euronews Srbija.

Belorusko ministarstvo odbrane na Telegramu je navelo da bi, ukoliko je potrebno, „moglo da angažuje 500.000 rezervista“. Međutim, beloruska vojska ima „samo“ oko 60.000 ljudi, navodi Rojters.

Ranije ove godine, Belorusija je rasporedila šest bataljonsko-taktičkih grupa, ukupno nekoliko hiljada ljudi, u pogranične oblasti, a u nedelju je šef beloruske granične straže optužio Ukrajinu za provokacije na granici.

Na „problem“ brojnosti beloruske vojske ukazuje i Životić, ističući da je „pitanje kako bi bila angažovana“.

„Ne može tu biti velika grupacija koju mogu angažovati – imaju dve komande korpusnog nivoa – jedna je zapadna, druga severozapadna. Oni su krenuli da formiraju i južnu komandu, mada nema nekih informaicija šta bi ona uključivala, osim da bi pokrivala pravac ka Ukrajini“, navodi Životić.

Ruski zvaničnik: Nije neophodno uključivanje Belorusije

Sudeći po izjavi zvaničnika ruskog ministarstva odbrane Andreja Kartapolova, učešće Belorusije u ratu protiv Ukrajine „nije neophodno“, navodi CNN.

Kartapolov, šef Komiteta za odbranu ruske Dume, rekao je ruskom državnom mediju RIA Novosti da „nema potrebe da Belorusija udružuje snage sa Rusijom“.

Kartapolov je Lukašenkove izjave o postavljanju zajedničkih trupa objasnio time što je rekao da je takva akcija pre svega „odgovor na poteze Poljske“, za koju je naveo da je počela da raspoređuje formacije na granici sa Belorusijom.

„Raspoređivanje ima za cilj da ublaži zabrinutost Aleksandra Grigorijeviča (Lukašenka) i naše beloruske braće. Naravno, ne možemo ostati ravnodušni. Ovo nije nova grupacija, ona je predviđena u okviru Saveza država“, rekao je Kartapolov.

On je dodao da je „prosto, odluka doneta na zahtev predsednika Belorusije da se ova grupa rasporedi“, ali je naveo i da je prerano reći u „kom obimu će se to desiti“.