Kako su atentati iz 2001. na Svetski trgovinski centar i Pentagon predstavljeni u američkoj superprodukciji? Filmovi o superherojima su čvrsto protiv svakog disidenstva koje se smatra zločinom prema zajednici i podržavaju aktuelnu politiku. Holivudski film na taj način učestvuje, uz sve nijanse, u logici „opšte mobilizacije“ protiv javno označenog neprijatelja.
U američkim filmovima postoji ideološki kontinuitet koji 11. septembar nije prekinuo. Uticaj atentata se pre vidi u tome kako se određene predstave plasiraju bez ikakvog ustručavanja. Posle proglašenog „kraja istorije“ iz 90-ih godina, Holivud u filmu Matriks proglašava „kraj sna“ i najavljuje potrebu da Sjedinjene Države ponovo uđu u istoriju, to jest, da postanu njen pokretač.
Po pitanju nacionalne bezbednosti, Holivud voli konsenzus. Ali posle atentata, uprkos „antibušizmu“, Holivud je morao da vodi računa o medijskim predstavama i njihovim posledicama, ali i da bude deo kolektivne mašte koja je pre 2001. bila obilno hranjena teorijama „sukoba civilizacija“ (Semjuel Hantington), „proročanske misije Amerike“ i „kraja istorije“ (Fransis Fukujama). U filmu Iks-men (Brajan Singer, 2000) sastaje se „više od 200 šefova država“ na ostrvu Elis, pod pokrotiveljstvom „Ujedinjenih nacija i Kipa slobode“ da bi razgovarali o pitanju mutanata, koji su ovde metafora za imigrante. „Loši mutanti“ predstavljaju neuspeh projekta multirasnog društva.
Posle rušenja kula bliznakinja, Sjedinjene Države postaju svesne svoje ranjivosti. Dodatno, propusti federalnih institucija koje treba da zaštite pojedince dovode do toga da multilateralizam (nesposoban da garantuje bezbednost Amerike), kosmopolitizam i „politička korektnost“, koji koče američku mužjačku želju za dominacijom na spoljnom i unutrašnjem planu, gube legitimitet.
Kako se sve to prenosi na film?
Prva reakcija Holivuda bila je da „čedno“ ne pokaže scene vezane za atentat. Kao što je čuvena izbrisana scena iz Spajdermena (Sem Rejmi, 2001) kada čovek-pauk plete mrežu između kula bliznakinja. No, na kraju je pobedila potreba da se istera trauma. Tako, u Povratku Supermena (Singer, 2006), prvo Supermenovo dobro delo bilo je da spreči pad boinga američke vojske koji prevozi civile. On polaže avion na bejzbol stadion, masa mu aplaudira, i obraća se putnicima: „Nadam se da ćete nastaviti da letite avionom, to je i dalje najbezbedniji oblik prevoza“.
Kroz humor i distancu, ovakav postupak ublažava emotivni šok atentata. Međutim, postoji i „ozbiljna“ struja. U filmu Betmen počinje (Kristofer Nolan, 2005), Ra’s Al-Gul šalje voz pravo na Vejn kulu, planirajući da gurne Gotam Siti u destruktivno ludilo uz pomoć halucinogene droge – tek prikrivena aluzija na paranoju vezanu za antraks. Na kraju filma, Brus Vejn obilazi svoju uništenu vilu i objavljuje nameru da sve izgradi „identično“ i „ciglu po ciglu“ i tako transformiše ovaj simbolični hipocentar u obećanje „devičanskog“ preporoda.
Međutim, druga je stvar prevazići šok zbog kraha institucija… Institucije su veličanstvene u svom odsustvu, te se „misija zaštite“ prenosi na božanskog pojedinca – što je oživelo američku tradiciju samoodbrane – a primetna je i njihova nemoć: tako se otvara film Iks-men 2 („loši mutanti“ pokušavaju da ubiju predsednika usred Bele kuće), a Spilbergov Rat svetova(2006) prikazuje vojsku u rasulu.
Prvi film koji se tematski bavi 11. septembrom je Vol 93 (Pol Gringras, 2006), on se bavi žrtvama koje su podneli putnici jednog od otetih aviona, što je temelj „nove Amerike“. (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
