Hrana, stanarina, energija… Cene ne prestaju da rastu. Kao i uvek, inflacija najteže pogađa siromašnije slojeve društva. Kako se s tim nose u Poljskoj, Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji?
Poljska
Jan Šmigijelski je vlasnik jednog bara u Varšavi u koji rado svraćaju studenti i turisti. „Inflacija je poput velikog praska“, kaže 28-godišnjak. „Najpre nas je punom silinom pregazila pandemija korone, a sad i visoka inflacija.“
U junu 2022. stopa inflacije u Poljskoj iznosila je 15,5 odsto. To je najviše u poslednjih 25 godina. Jan je zabrinut za svoj lokal, ne zna da li će opstati.
„U roku od godinu dana morali smo da povećamo cene za deset do dvadeset odsto. Gosti doduše još navraćaju, ali vidi se da paze na novac, da štede na svemu“, kaže Jan i dodaje: „Na kraju meseca u novčaniku ostaje sve manje novca. Fiksni troškovi, struja, socijalni doprinosi, iznajmljivanje prostora… Sve to raste veoma brzo. Praktično više i ne zarađujemo.“
Svejedno, on ne misli da digne ruke od lokala. „Uspeću“, kaže Jan u borbenom tonu.
Barbara i Česlav Geščak nisu tako optimistični. Već nekoliko godina su u penziji, žive u kući koju su sami izgradili u mestu Pavlikovice, maloj opštini u centralnoj Poljskoj. Prosečna penzija do sada je bračnom paru Geščak garantovala bezbrižan život, ali sada i oni osećaju posledice rekordne inflacije. Sve je poskupelo.
Osim toga, osećaju se prevarenim. Nedavno su, baš kako im je vlada preporučila, obnovili sistem grejanja i prešli s uglja na gas, a parlament u Varšavi sada je usvojio meru kojom se sa 3.000 zlota pomaže onim građanima koji se greju na – ugalj. „Razmišljamo da se vratimo na ugalj“, kažu Barbara i Česlav.
Bugarska
Cene su porasle i u Bugarskoj. Kako je objavio Nacionalni statistički institut (NSI), u junu ove godine inflacija je iznosila 17 odsto. To je najviše u poslednje 24 godine. Poskupele su pre svega prehrambene namirnice: brašno, šećer, biljno ulje.
U restoranima i hotelima na bugarskoj obali Crnog mora cene su takođe znatno porasle. To je dovelo do pada broja gostiju.
„U prodavnicama su cene porasle za trećinu“, kaže pedesetogodišnja Galja. Ona prodaje voće i povrće u jednom omiljenom bugarskom letovalištu na crnomorskoj obali. Kaže da nju inflaciju još ne pogađa. „Kod mene se cene nisu menjale od prošlog leta. Moji dobavljači ne traže više za isporučenu robu“, kaže Galja.
Ona misli da se rast cena „veštački pumpa“. Da to rade „pohlepni preprodavci“. I predstavnici sindikata govore o manipulacijama sa cenama. Ekonomski stručnjak i bivši poslanik Georgi Ganev uveren je da će „inflacioni balon uskoro da pukne“. Trenutno se, kaže, troši višak novca i uskoro će, predviđa, trgovci biti prisiljeni da snižavaju cene.
Grčka
„Nakon dve godine pandemije, naravno da se radujemo navali turista“, kaže Napoleon. On je taksista, radi u Atini. „Ali trenutno nas pre svega muči talas poskupljenja“, dodaje 51-godišnjak. Po prvi put u poslednjih 28 godina stopa inflacije je dvocifrena. U julu je iznosila 11,6 odsto.
Noćna mora za Grke, koji u proseku zarađuju 926 evra neto mesečno, pre svega je kupovina prehrambenih namirnica, ali i troškovi za struju i gorivo. „Da bi uštedeli gorivo, mnogi taksisti u sred leta ne koriste klima uređaje“, priča Napoleon. I podseća da je cena za litar benzina u prvoj nedelji avgusta bila 2,1 evro.
Vozačima koji su u tokom prošle godine zaradili ukupno manje od 30.000 evra, vlada je u dva navrata isplatila dodatke za benzin. „Dobio sam 200 evra i bilo mi je drago. Ali svejedno, svakog dana moram da radim i po 12, 13 sati – i to ipak nije dovoljno za kupovinu u supermarketu“, kaže Napoleon.
Nikos prodaje povrće na jednoj atinskoj pijaci. Studirao je, diplomirao ekonomiju. A onda je, u sred finansijske krize, 2010 počeo da gaji povrće. Smatra da bi država morala više da učini za poljoprivrednike. „Cene đubriva, pesticida i nafte porasle su za 30 procenata. Mi poljoprivrednici pokušavamo, koliko je god to moguće, da apsorbujemo visoke troškove proizvodnje. U suprotnom mušterije neće da kupuju. I svejedno smo morali da povećamo cene“, kaže 42-godišnjak. U poređenju s istim mesecom prošle godine, cene prehrambenih namirnica u Grčkoj u julu 2022. porasle su za 13 odsto.
Rumunija
U Rumuniji je inflacija u junu iznosila 15 odsto. Cene su najviše porasle u energetskom sektoru.
Do 1. januara 2021. je svih šest milina domaćinstava u Rumuniji plaćalo istu cenu, onu koju bi država dogovorila s energetskim kompanijama. Ali onda je tržište liberalizovano. Sada postoji oko 100 ponuđača energije, ali ta konkurencija nije rezultirala padom cena. Upravo suprotno – cene energije su između avgusta 2020. i avgusta 2021. porasle za 25 odsto. A zbog rata u Ukrajini i sankcija protiv Rusije one nastavljaju da rastu i u ovoj godini.
To posebno pogađa penzionere koji više ne mogu da prežive od svojih skromnih prihoda. Među njima je i Danijel B. On je ranije bio inženjer, živeo je u jednom malom gradu na zapadu Rumunije u kojem su se kuće 300 godina grejale na ugalj ili drva. Pre godinu dana je svoju peć na drva zamenio za moderno, električno grejanje. Otada se cena struje učetvorostručila.
Danijel ne može da shvati kako je moguće da jedna zemlja koja ima sopstvene energetske resurse može da ima takve cene struje, među najskupljim u Evropi. Rumunija raspolaže zalihama gasa i jedna je od onih članica EU koje najmanje zavise od uvoza energije. I svejedno, cene struje ili gasa u Rumuniji su među najvišima u Evropi.
Tagovi
