Brz tempo života i krug beskrajnih obaveza, trčanje za finansijama, prekovremeni rad, porodične obaveze, spisak dnevnih obaveza poprilično je dugačak. Kako raste broj naših obaveze tako se u našem telu pojavljuje sve više stresa, koji nije uvek lako prepoznati, prenosi RTS.
Hronični stres i anksioznost naš organizam „napadaju“ i negativno utiču na celokupno stanje organizma. Stres se odražava na fizičko i mentalno zdravlje.
Borba sa obavezama, dnevnim rutinama nije laka, ali stručnjaci navode da nikada ne treba da zaboravimo da brinemo o sebi.
Kao posledica akumuliranog stresa u našem organizmu često imamo pojačan apetit, a porcije su nam iz dana u dan sve veće. Često su i obroci češći i slađi.
Stručnjaci ističu da ishrana pod stresom ne mora uvek da bude „loša“. Ponekad nam telo daje signale šta mu nedostaje, ili čega ima u višku. „Konzumiranje previše hrane zbog stresa ili „stresna ishrana“ je kada neprestano jedete, a u hrani tražite utehu“, smatraju stručnjaci.
Stresna ishrana“ je proces u kome telo traži veću količinu hrane zbog povećanja kortizola, hormona stresa.
Kortizol izaziva žudnju za slatkom i slanom hranom. Kada ste pod stresom, telo oslobađa kortizol, koji pokreće oslobađanje glukoze. Sve ovo je posledica odgovora našeg tela“, istakla je dr Mastela koja se bavi problemima ishrane na univerzitetskoj klinici u SAD.
Ishrana po stresom utiče na na naš mozak i telo. Prema novim istraživanjima, hrana koju vidimo na tanjiru, može da nam „smanji“ stres.
Ključni deo slagalice hrane i raspoloženja je crevni mikrobiom
Kako je naveo dr Jan Smit, stručnjak za bolesti creva, zdravlje naših creva povezano je sa mozgom i nervnim sistemom, a samim tim i sposobnošću tela da upravlja stresom.
„Veza između anksioznosti i creva je veoma složena. Uznemirenost ili anksioznost mogu da pokrenu naš imuni sistem da šalje signale za razbijanje sluzokože creva.Neuravnotežena ili oštećena creva, tada reaguju na stres u našem organizmu. Tako mogu nastati oštećenja creva i digestivnog trakta, a sve to je kružni proces koji se dešava u našem telu“, naveo je dr Smit.
„Istraživanje je pokazalo da svi putevi vode do zdravlja našeg crevnom mikrobioma i naše zdravlje probavnog trakta često zavisi od toga.
Mikrobi koji žive u našim crevima blisko su povezani s našim raspoloženjem, našim metabolizmom, imunološkom funkcijom, probavom, hormonima, upalom pa čak i ekspresijom gena.
Najefikasniji način da prevaziđete svoje crevne bakterije je da odaberete dobru hranu za njih, koja prija telu. Preporuka je mnogo sveže hrane.
Najbolje namirnice za ublažavanje stresa koje stručnjaci preporučuju za dobar rad probavnog trakta, mentalnog zdravlja i opšteg stanja organizma su: losos i drugi nemasni proteini bogati omega-3 masnim kiselinama, voće, posebno bobičasto jaja, orasi, narandže, piletina, tamna čokolada…