Visoke temperature okoline predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, naročito ukoliko traju više dana uzastopno – tzv. toplotni talas.
Kao lekar u hitnoj pomoći suočena sam sa velikim brojem pacijenata obolelih od visokog krvnog pritiska, astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i dijabetesa koji se u letnjim mesecima obraćaju urgentnoj službi zbog komplikacija osnovnih bolesti.
Hronični kardiovaskularni bolesnici su tokom leta najugroženiji. Visoke temperature izazivaju širenje krvnih sudova i posledičnog pada krvnog pritiska. Simptomi hipotenzije su slabost i vrtoglavica, a često mogu progredirati do kratkotrajnog gubitka svesti. Kod prolaznog, kratkotrajnog pada krvnog pritska uzeti dva tanjira posoljene supe – urgentno može i gotova supa iz kesice i nastaviti sa povećanim unosom tečnosti. Izbegavati konzumiranje kafe, alkohola i masne hrane. U nekim slučajevima neophodno je korigovanje terapije uz predhodnu konsultaciju sa lekarom.
Kod asmatičara i hronično opstruktivnih bolesnika udisanje toplog vazduha iritira disajne puteve izazivajući njihovo suženje, kašalj i osećaj gušenja. Simptome astme pogoršava i povećana koncentracija polena u vazduhu, naročito nakon olujnih i kišnih dana. Poželjno je napraviti plan aktivnosti, koji će isključiti boravak napolju od 10 do 17 časova. Provetravanje prostorija i njihovo zatamnjivanje, upotreba klima uređaja, ali tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sobe u kojoj se boravi ne bude veća od 7 do 10 stepeni su takođe neke od preporuka.
Osetljivu grupu pacijenata čine i dijabetičari kod kojih dolazi do hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) tokom vrelih dana. Posebnu pažnju treba skrenuti na simptome hipoglikemije – znojenje i umor, koji se mogu pripisati toploti. Paradoksalno, osobe obolele od dijabetesa zbog bržeg gubitka tečnosti iz organizma i dehidratacije vrlo često imaju i visoke vrednosti šećera u krvi. Obavezno je nositi sa sobom flašicu vode i nešto što će brzo podići šećer (npr med, sok) kao i redovno merenje glukoze u krvi aparatom i test tračicama. Dehidratacija i neadekvatan unos tečnosti menja viskozitet (gustinu) krvi što može dovesti do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.
Putovanje hroničnim bolesnicima nije zabranjeno, ali oni moraju pažljivo da uslove prilagode svom zdravstvenom stanju. Naime, najbolje je putovati ujutru i kasno poslepodne. Savetuje se da ne putuju sami.
Preporučuju se redovni obroci – obavezan doručak, lagani ručak, lagana večera i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam. Optimalno je da se unosi osam do deset čaša vode na dan. Osobe koje se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju jednu do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.
.
Tagovi
