Odnosi između Hrvatske i Srbije, koji su ključni za regionalni mir i stabilnost, na veoma su niskom nivou, izjavio je hrvatski ambasador u Beogradu Hidajet Biščević u u intervjuu za magazin Kord (CorD), i poručio da ne želi da ulazi u „prepirku koja se stvara oko slučaja Petrovačka cesta“.
Nemam želju da se prepirem sa javnošću i medijskom atmosferom koja se u Srbij) stvara oko slučaja Petrovačka cesta jer bih onda morao da postavim brojna pitanja – zašto je uopšte nastala ta izbeglička kolona, kakav je bio kontekst, šta se dogodilo pre tog događaja, zašto je uopšte pokrenuta operacija Oluja, kako to da istražitelji Haškog suda u tom slučaju nisu našli razlog za pokretanje pravnog postupka i zašto je „slučaj“ pokrenut skoro 30 godina nakon toga, rekao je Biščević, prenosi Danas.
Na pitanje kako komentariše ocene da su odnosi Hrvatske i Srbije na veoma niskom nivou, Biščević se složio da su odnosi „na veoma niskom nivou“.
„Međutim, na hrvatskoj strani kao dugoročni strateški cilj i interes ostaje uverenje, ali i orijentacija ka uspostavljanju odnosa na istim onim principima koje sam spomenuo u davnom razgovoru (pre dve godine, kada je preuzeo dužnost) – principima ravnopravnosti, dobrosusedstva, međusobnog poštovanja i nemešanja u unutrašnje stvari“, rekao je Bišćević.
Ocenio je i da se razvoj odnosa dve zemlje, za koje smatra da su ključni za regionalni mir i stabilnost, više ometa na strani Beograda.
Upitan o razlogu zbog koga je poseta predsednika Srbije Jasenovcu u Zagrebu procenjena kao „politički rizik“, Biščević je odgovorio da je i taj „slučaj“ jedan od primera nepoštovanja navedenih principa međusobnih odnosa, u smislu političkog dijaloga i postizanja dogovora i naglasio da je Hrvatska više puta osuđivala teška stradanja koja su se desila u Jasenovcu i iskazivala poštovanje prema žrtvama.
„Usmeravanje pažnje javnosti na jedan zločin, koji je, kao što sam rekao, osuđen sa naše strane – ne može umanjiti postojanje, niti eliminisati druge zločine. Drugo, nesporno je da su procedure poznate na nivoima visokih funkcionera… Drugim rečima, ako se pokuša zaobići, to otvara vrata pitanja: zašto, u koju svrhu“, naveo je Biščević.
On je naveo da se opet postavljaju ista pitanje – da li isticanje jednog zločina umanjuje težinu drugog, otvarajući „začarani krug“, da li nam treba ovo, da li naše nove generacije to zaslužuju, istakavši da čvrsto veruje da ne postoji politički opravdano ubistvo, jednog čoveka, 100.000 ljudi, 8.000 ljudi.