Možda bi se dalo potražiti simbolike u tome što smo razgovor sa hrvatskim istoričarom Martinom Previšićem, autorom knjige o Golom otoku koja je uzburkala javnost u Hrvatskoj, a nedavno je objavljena i u Srbiji, počeli sa košarkom. Simbolika bi se mogla tražiti u licu i naličju Jugoslavije, verovatno najuspešnijoj jugoslovenskoj priči (košarka) i njenoj moguće i najmračnijoj epizodi (Goli otok).
Ovog puta, ipak, nismo u potrazi za simbolikom, već je razlog neobičan detalj iz biografije mladog hrvatskog istoričara (nepunih 40 godina), da je profesionalno igrao košarku. U biografiji mu piše i da je bio član hrvatske juniorske reprezentacije koja je 2002. godine postala prvak Evrope, mada zna da provuče kako bi ako bi se opet rodio radije igrao nogomet. Imajući u vidu hrvatski košarkaški i fudbalski bilans, ko bi ga krivio!?
„Ja sam zapravo dugo bio igrač Cibone, ali nikada nisam došao do prvog tima, tako da sam uglavnom igrao na pozajmicu u raznim prvoligaškim timovima. Karlovac, Istra – Pula… A najlepše mi je bilo dok sam igrao u KK Zagreb, koji je tada imao odličnu generaciju. Igrali smo i ABA ligu, koja se tada zvala ’Gudjir liga’.
Igrao sam protiv Zvezde, Partizana… Na jednoj tekmi u Pioniru sam Zvezdi dao 13 poena“, počinje priču Martin Previšić.
Put od košarkaškog terena do doktorata iz istorije i profesure, možda nije trnovit ali je svakako čudnovat.
„Prestao sam da igram košarku u trenutku kada je trebalo da idem da igram u inostranstvu, a zapravo sam shvatio da je to toliko neizvesno, težak je to hleb. Za neki apsolutni uspeh pitanje je bilo da li ja to mogu da izguram. Objektivno, bio sam ja i gradski dečko kome je bio šok igrati u nekim malim mestima. Svi zamišljaju inostranstvo kao da će igrati u Barseloni ili Berlinu, ali može da ti zapadne neki ruski klub u Sibiru, ili neko nemačko selo. I ja sam tu odlučio da odem na studije, paralelno sam još kratko igrao u prvoj ligi Hrvatske i to je bilo to. Bilo je to jedno lepo putovanje.“
Martin Previšić nam je ispričao i kako su mu košarkaški uzori bili Ibrahim Kutlaj (pakleni strelac) i Dejan Bodiroga (onaj njegov dribling svi su do besvesti vežbali na treningu), a onda smo prešli na mračniju stranu naše istorije. On u razgovoru za Nedeljnik govori o tome kako je Goli otok ponovo načinio jugoslovenskom temom, kako nove generacije istoričara gledaju na zajedničku istoriju Srbije i Hrvatske, u čemu greše stari naraštaji…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. JANUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS
