Hrvatski košarkaški stručnjak i nekadašnji igrač Aco Petrović, poznat ne samo po snajperskom šutu zbog kog je imao nadimak „Aca trica“ već i kao brat jednog od najboljih košarkaša sa ovih prostora Dražena Petrovića, tri puta je bio na klupi hrvatske nacionalne selekcije. A jednom je bio i pomoćnik, i to 1992. godine kada su „kockasti“ igrali finale OI sa „Drim timom“.
Kao samostalni selektor beleži se da je osvojio poslednjui medalju na velikim takmičenjima, bronzu na Evropskom prvenstvu 1995. godine, kada je selekcija Hrvatske pre intoniranja himne pobednika – treba li podsećati da je to bila reprezentacija koja se zvala SR Jugoslavija – otišla sa postolja, a mnogi danas neuspehe hrvatske košarke tumače „prokletstvom silaska sa postolja“.
U intervjuu za Večernji list, Petrovića (koji je danas selektor Brazila) pitali su da li je „zaista reč o nekom hrvatskom prokletstvu ili pak o Fibinim tihim sankcijama za onaj atinski odlazak s postolja“.
„Ja tu nisam video nikakvu zaveru, nego samo naše neiskorišćene prilike. Pa ja sam bio selektor 2001. kada smo u četvrtfinalu Evrobasketa protiv domaćina Turske napravili nekoliko gluposti u zadnjih 12 minuta i izgubili veliko vođstvo. A da smo prošli, igrali bismo s Nemačkom i potom, verojatno, sa SR Jugoslavijom u finalu. U Poljskoj 2009. godine takođe smo ispali u četvrtfinalu nakon ispuštenih ‘plus 13’ krajem prvog dela. Dakle, imali smo svoje šanse i ja ne bih govorio ni o kakvom proklestvu. To je zgodna tema za žutu štampu, no prokletstva nije bilo“, rekao je.
Inače, o toj odluci da se napusti postolje, rekao je:
„Ta odluka nije doneta među nama, nego na telefonskoj liniji sa Zagrebom. Mene niko nije pitao, odluka je došla s više instance, a meni su je samo izneli. Za razliku od nekih, ja sebi ne dopuštam da se toga ne sećam“, rekao je Aco Petrović.
Između ostalog, među propuštenim prilikama istakao je olimpijsko četvrtfinale protiv Srbije u Riju.
„Tu utakmicu protiv Srbije neću zaboraviti jer nam 16 sekundi pre kraja nije suđena nesportska na Luki Babiću. A to bi, na minus četiri, značilo dva bacanja za nas i posed iz kojeg bismo mogli gađati za pobedu ili produžetak“, rekao je Aco Petrović.