Dok pokušavamo da smislimo nešto novo, obično nam na pamet padaju neke već poznate, nečije ideje, ili one koje su već popularne u društvu. Kada su u pitanju svakodnevne stvari, poput smišljanja ideje za ručak ili namene za stvari koje imamo, ili dugoročnije, kao što je pitanje našeg biznisa ili proizvoda, nailazimo na poteškoće. Umesto da poteškoće tumačimo kao neuspeh, treba da ih posmatramo kao preteču rešenja.
Profesori menadžmenta, Brajan Lukas i Loran Nordgren su pre desetak godina uvideli da pojedinci, kada razmišljaju o novim idejama i kreativnosti, imaju suprotstavljena i često pogrešna shvatanja. Jedni misle da se kreativni pomaci dešavaju istrajnošću i trudom. Tako je Tomas Edison, za mnoge simbol kreativnosti, isprobavao mnogo različitih načina i materijala pre nego što je uspeo da nađe odgovarajući i izume sijalicu.
S druge strane, uglavnom ne verujemo da upornošću možemo doći do nečeg inovativnog, pa mislimo da se kreativnost koju posedujemo vremenom troši, i što je najgore – da ako sada nemamo dobru ideju, nećemo je ni kasnije imati.
Lukas i Nordgren tvrde da su kreativni proboji delo upornosti, a ne magije i da imamo pogrešnu percepciju – “kreativnu iluziju”. Sproveli su eksperiment u kojem su učesnici imali zadatak da za 10 minuta smisle što kreativnije ideje za ručak i piće, a nakon protoka tog vremena, imali su zadatak da u dodatnih 10 minuta smisle još kreativnih ideja.
Većina njih je očekivala da će imati manje ideja, a realno su bili isto kreativni kao u prvom zadatku. Oni koji su ocenjivali, rekli su da su novi predlozi bolji.
Profesori su sproveli nekoliko ovakvih eksperimenata. Zadaci ispitanika su bili da smišljaju neobične namene za kartonske kutije, reklamne slogane za restoran hamburgera. Nisu verovali da će u više pokušaja uspeti da smisle nešto kreativno. Profesionalni komičari su verovali da će njihove zanimljive rečenice i smešni nazivi crtaća vremenom postati dosadniji.
Što se duže fokusiramo na problem ili zadatak – postajemo kreativniji, dokazali su Lukas i Nordgren. “Efekat serijskog reda” čini da svaka naredna kreativna ideja koje se dosetimo, postaje bolja od prethodne. Kreativnost se poboljšava tokom godina, decenija, ili čak za vreme celog života.
Silicijumska dolina i poznate svetske korporacije daju prednost talentovanim mladim ljudima, koji su jedva stariji od 20 godina, kao što su bili Bil Gejts, Stiv Džobs i Mark Zagerberg, jer veruju da su najinovativniji u tim godinama. Ali ovo nije potpuna istina. Iako postoje neverovatno talentovani pojedinci, ljudi generalno napreduju sticanjem iskutva i s godinama. Istraživanja pokazuju da naučnici iz različitih grana, kao što su hemija, ekonomija ili medicina, dožive profesionalni vrhunac u četrdesetim godinama.
I kompanije napreduju vremenom. Najuspešnije svetske kompanije su se izgradile na idejama koje čak i nisu njihove. Tako su pre društvene mreže Facebook postojali Friendster i MySpace. Instagram je nastao posle platforme za fotografije Hipstamatic, koja nije bila društvena mreža. Isto tako, Amazon nije bilo prvo mesto za prodaju.
Tagovi
