Piše: Miša Lukić, Founder & CEO, NEW STARTEGY i član UO SAM-a
Od lansiranja Chat GPT u novembru prošle godine, kao nikada do sada smo okruženi diskusijama o upotrebi veštačke inteligencije (AI) i kako da je najbolje iskoristimo za razvoj biznisa. Kako će izgledati poslovanje u budućnosti, šta će nam doneti četvrta industrijska revolucija i da li ćemo mi upravljati veštačkom inteligencijom ili će ona upravljati sama, ili čak nama…sve su to pitanja o kojima trenutno razmišljaju poslovni ljudi širom sveta, pa i kod nas.
Međutim, malo ko trenutno priča o činjenici da su zaposleni širom sveta nezadovoljni, nemotivisani i neangažovani, menadžeri preopterećeni i ostavljeni između čekića i nakovnja, dobavljači pritisnuti do nivoa pucanja, potrošači više ne veruju brendovima i kompanijama koje stoje iza njih. Lokalne zajednice i društvo uopšte osećaju da kompanije često samo ispunjavaju zakonski minimum svojih obaveza prema društvu, a da većinu svojih društveno odgovornih kampanja više rade u svrhu sopstvene samopromocije, nego iskrene želje da pomognu u rešavanju izazova, koji sve više ugrožavaju društvo i našu planetu.
S obzirom na trenutne velike izazove i krize sa kojima se suočavamo, očigledno je da pre nego što smo realno i ušli dublje u Industriju 4.0, već se istovremeno razmišlja o Industriji 5.0. Paralelno sa digitalizacijom i automatizacijom biznisa, logičan i poželjan odgovor na nagomilane izazove predstavlja “humanizacija biznisa” koja ima za cilj stvaranje odgovornog, održivog biznisa koji je fokusiran na ljude i njihovo okruženje.
U svom srcu, Industrija 5.0 odražava promenu fokusa sa maksimiziranja vrednosti za akcionare na blagostanje svih koji učestvuju u uspehu kompanije i celokupnog društva.
Kada se organizacije više usresrede na ljude, uključujući i buduće generacije, a manje na profit, možemo očekivati da će se pojaviti rešenja koja će preokrenuti negativne trendove. Prihvatanjem saradnje ljudi i mašina i ekološke svesti, organizacije koje razmišljaju unapred mogu postati lideri u razvoju etičke industrije budućnosti. To predstavlja priliku da se tehnologija iskoristi za društveno dobro stavljajući ljudsko blagostanje u srž, jer u budućnosti neće pobeđivati kompanije sa najboljom tehnologijom, već kompanije sa najboljim, najzadovoljnijim i najlojalnijim stejkholderima.
Budućnost ne pripada tehnologiji, već ljudima koji odgovorno upravljaju tom tehnologijom u interesu svih stejkholdera, društva u celini ali i budućih generacija i planete na kojoj i mnogi posle nas treba da žive i rade. Tehnologija (AI) čini poslovanje pametnijim, dok humanizacija čini poslovanje mudrijim. A ono što nam je sada najviše potrebno je baš mudrost.
Zbog toga je ključna uloga menadžera i lidera u budućnosti da ne razmišljaju samo o tome kako da napredne tehnologije iskoristimo da poboljšamo i pozicioniramo svoje proizvode i usluge, već i o tome kako da nam tehnologija pomogne da kreiramo organizacije koje će biti vođene svrhom, a ne profitom, što je i tema Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera pod nazivom Humanizacija biznisa.