Američka podrška Izraelu u ratu koji od 7. oktobra vodi u Gazi podstakla je hutske pobunjenike da pojačaju napade na transportne brodove i tankere nadomak jemenske obale. Sjedinjene Države zauzvrat ulažu velike napore da okupe međunarodnu koaliciju radi zaštite pomorskog saobraćaja i osiguravanja pristupa Crvenom moru i Sueckom kanalu.
Od početka izraelske vojne intervencije u Gazi u znak odmazde za krvavi napad Hamasa 7. oktobra 2023, jemenski Huti – sledbenici zejdizma, jedne od tri glavne struje šiizma – pojačali su akcije destabilizacije pomorskog saobraćaja u Bab el Mandebu. Ovaj prolaz, dugačak 193 kilometra i širok 32 kilometra, koji na arapskom znači „vratena suza“, razdvaja Arabijsko poluostrvo od Roga Afrike i omogućava pristup Sueckom kanalu. Pobunjenici lansiraju rakete i bespilotne letelice naoružane eksplozivnim napravama na teretne brodove i tankere, a s vremena na vreme sprovode i helikopterske akcije kako bi uspostavili kontrolu. „Na taj način vršimo svoju versku, moralnu i humanitarnu dužnost podrške onima koji trpe nepravdu u Palestini i Gazi“, objašnjava Jahja Sarija, jedan od portparola Hutija.
Od 19. novembra do sredine februara, zabeleženo je preko 30 takvih napada. Bez ikakve koordinacije, nekoliko prevoznika odlučilo je, sredinom decembra, da preusmeri svoje flote da obiđu Afriku preko Rta dobre nade. To je poremetilo svetsku trgovinu. Prema Institutu za svetsku ekonomiju Kila (IfWKiel), u ovom trenutku kroz Crveno more prolazi svega 200.000 kontejnera, u poređenju s 500.000 pre početka ovih napada. Kao ključno raskršće u globalnom transportu robe, kroz koje prolazi 12% međunarodne trgovine – i 30% celokupnog kontejnerskog transporta – ovaj prolaz ključan je i za transport ugljovodonika, pre svega nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Kroz Suecki kanal svake godine prođe između 4% i 8% svetskog LNG-a, dok Crvenim morem svakodnevno prolazi oko 8 miliona barela nafte. Bab el Mandeb je ključna tačka svetske privrede, ali je i njena Ahilova peta.
Početkom 21. veka, trgovački brodovi isprva su za zaštitu od terorizma i piratskih napada tokom plovidbe Adenskim zalivom angažovali privatno obezbeđenje. Sve dok 2008. godine Rezolucija 1816 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nije otvorila put drugim državama da intervenišu u somalskim teritorijalnim vodama radi borbe protiv pirata. Tako je krajem 2008. godine pokrenuta evropska operacija Atalanta, koja pomaže pri pomorskom i vazdušnom nadzoru zaliva, od obala Džibutija. Ipak, resursi su toliko tanki da „trenutno, u praksi imamo samo dva broda i dva aviona za prelazak prilično velike morske površine“, kako otkriva stručnjak koji je sproveo studiju o ovoj misiji. Ni Combined Task Force 153 (CTF-153), formiran u aprilu 2022. godine pod američkom komandom i sa sedištem u Bahreinu, nije dobio dodatne snage kako bi ispunio svoj mandat obezbeđivanja voda od Egipta i Saudijske Arabije do Omana.
Predvodnik ove pomorske snage, viceadmiral Čarls „Bred“ Kuper priznaje da njen cilj nije bio povećanje „prisustva brodova i aviona u Crvenom moru i Adenskom zalivu, već da [postojeću] flotu učini efikasnijom “. Prema izvoru koji sarađuje s Atalantom, izostanak razmene informacija između zainteresovanih strana navodno šteti toj efikasnosti. Naravno, Evropljani i Amerikanci jesu uspostavili okvir saradnje, koji su nazvali „Shade Forum“, i koji uključuje industriju pomorskog transporta, a bavi se piratima i svim pretnjama pomorskoj sigurnosti, ali rivalstvo između vojnih snaga u praksi predstavlja ozbiljnu prepreku svakoj saradnji. Od te inicijative na kraju se odustalo.
Evropska flota
Huti, koji su u septembru 2014. godine preuzeli kontrolu nad Sanom, zbacivši vladu predsednika Abda Raboa Mansura el Hadika, nisu čekali na rat u Gazi da bi započeli destabilizaciju regiona. Njihovi lideri u Sani planiraju akcije u saradnji s liderima Islamske Republike Irana i predstavnicima libanskog Hezbolaha. Teheran je odbacio optužbe Sjedinjenih Država o umešanosti u napade u Crvenom moru (23. decembra). „Osovina otpora ima svoje sopstvene snage i deluje u skladu sa sopstvenim odlukama i sposobnostima“, izjavio je 23. decembra iranski zamenik ministra spoljnih poslova, Ali Bagheri.
U proteklih deset godina, Huti služe Iranu kao resurs u njegovom rivalitetu sa Saudijskom (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
