Vest da je Nikola Đuričko odlučio da napusti Srbiju skoro da i nije vest, koliko je to očekivano. Ima nečeg intrigantnog u glumačkim biografijama, od Žanke Stokić i Čkalje do današnjih dana, a o čemu je nedavno progovorila i upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić.
Jer, glumac prima nagradu za životno delo i istovremeno razmišlja kako da prehrani porodicu, glumac mora da snimi reklamu da bi otplatio kredit, glumcu publika najduže aplaudira, a on posle predstava prebrojava u novčaniku hoće li imati dovoljno da plati piće ekipi u bifeu.
Iako se život poigrao datumom, pa je jedan od najvećih komičara Miodrag Petrović Čkalja rođen na Svetski dan šale, 1. aprila, njegove reči o tome kakvu je sudbinu doživeo nisu izazivale salve smeha poput njegovih bravura.
Na dodeli nagrade za životno delo „Car Konstantin“, godinu dana pred smrt, rekao je: „Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu, zahvalio bih, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde. Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske.“
Prvaci Drame Narodnog pozorišta Nada Šargin i Ljubivoje Tadić govore za novi broj Nedeljnika o onome što i doslovno ostaje iza zavese.
Ceo tekst čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. septembra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Svim čitaocima na poklon i novi broj Mond diplomatika
Tagovi
MRK
Čkalja je počeo da glođe koske od kada su došli njegovi za koje se on i ostala svita glumačka, umetnička i novinarska zalagali do devedesetih, tako da mi ga nije žao.