I cvet i revolucija: Osmi mart kao simbol ženske borbe i solidarnosti

Svakog osmog marta svet zastaje da bi odao počast hrabrosti i odlučnosti žena koje su odvažno koračale stazama borbe za prava, jednakost i dostojanstvo.

Međunarodni dan žena nije samo datum u kalendaru, već je vreme kada se duboko zaroni u istoriju ispisanu hrabrim podvizima i nadom, u kojem se prošlost prepliće sa sadašnjošću, stvarajući mozaik inspiracije i otpora.

Danas se podsećamo hrabrih žena koje su prolivale krv suze i znoj, boreći se za prava koja su često bila zanemarena ili osporavana, dan kada se mešaju revolucija, cveće i šljokice.

One su bile stamene i slobodne  – zbog nas i za nas – da bi nam obezbedile svako pravo koje sada uživamo.

Nije danas dan ruža i bombonjera, već dan žena u kom se čuje eho prošlih generacija, a odjek se oseća širom sveta, podsećajući nas na obavezu da nastavimo njihovu borbu. Cveće koje žene dobijaju nije samo znak ljubavi, već simbol otpora, uprnosti i solidarnosti.

Iako je Međunarodni dan žena postao globalno priznat i proslavljen praznik, često uzimamo zdravo za gotovo prava za koja su se kroz istoriju izborile žene. U teoriji, postignuća i progres su tu, ali u praksi često nailazimo na prepreke, nejednakosti i nestigurnosti sa kojima se žene i dalje suočavaju širom sveta. Iako su mnoga prava formalno priznata, put do njihove punog ostvarenja najčešće je pun izazova.

Kako smo „dobile“ osmi mart?

Međunarodni dan žena svoje korene vuče iz socijalnih i političkih pokreta žena širom sveta. Početkom 20. veka, žene su se organizovale kako bi se izborile za svoja prava, uključujući pravo glasa, bolje radne uslove i pravdu. Tokom Prvog svetskog rata, posebno u periodu nakon Revolucije 1905. godine u Rusiji, žene su počele da se organizuju i protestuju ne bi li uspele da obezbede osnovna prava.

Petrogradska revolucija

U zimskim mesecima 1917. godine, dok se svet suočavao sa krvavim pirom Prvog svetskog rata, ulice Petrograda bile su poprište nečeg revolucionarnog – iako, u prvi mah, naizgled, neuglednog. Grupa žena, izmorenih od gladi i rata, izašla je na ulice tražeći više od osnovnih životnih potreba.

Odbacujući  sudbinu, one su zauzele javni prostor i glasno zahtevale hleb za svoje porodice i mir, sanjajući o povratku svojih voljenih sa frontova. Taj trenutak, koji je označio početak Petrogradske Revolucije, bio je i koren Međunarodnog dana žena – danas simbola ženske solidarnosti i hrabrosti.

Pre nego što je ovaj datum postao zvanično priznat kao Međunarodni dan žena, ženski glasovi su odjekivali širom sveta, izražavajući želju za promenom i pravednijim svetom.

Još 1909. godine, u srcu Njujorka, socijalističke aktivistkinje su započele prve demonstracije, neformalno označavajući Dan žena. Trenutak prepoznatljiv po solidarnosti i hrabrosti žena proširio se i na drugim meridijanima, kada su nemačke delegatkinje na Drugom međunarodnom kongresu radnica 1910. godine predložile uvođenje Međunarodnog dana radnica.

Od tada, 8. mart je postao datum koji okuplja žene širom sveta, simbolizujući njihovu borbu za prava i jednakost.

Prvi Međunarodni dan žena obeležen je 19. marta 1911. godine u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i drugim zemljama, sa ženskim demonstracijama i skupovima koji su isticali važnost prava žena i borbu za socijalnu pravdu.

Uspostavljanje zvaničnog datuma

Nakon početnih spontanih akcija i lokalnih obeležavanja, 8. mart dobio je zvanično priznanje kao dan posvećen borbi za prava žena tek nakon nekoliko godina. U Rusiji, 1913. godine, taj dan je bio obeležen posebnim serijalom tekstova koji su se pojavili u radničkim listovima, ističući važnost borbe za prava žena.

Ovaj događaj označio je početak širenja ideje Međunarodnog dana žena širom sveta, postavljajući temelje za globalnu solidarnost žena u borbi za jednakost i pravdu, od Amerike do Evrope i dalje.

Jugoslovenska borba za jednakost

U Jugoslaviji je osmi mart imao poseban značaj u borbi za rodnu ravnopravnost. Ovaj datum prvi put je ozvaničen 1911. godine, kada su socijaldemokratkinje, u listu „Jednakost“, obeležile dan borbe žena za svoja prava. Proslava je prerasla u tradiciju, a 1914. godine održana je prva masovna proslava u Beogradu, u Narodnom domu, na kojoj se okupio veliki broj radnica. Osmi mart su istog dana proslavile i žene u Bosni i Hercegovini – u Sarajevu.

Tokom međuratnog perioda, političko angažovanje žena postalo je sve izraženije. Obeležavanje 8. marta dobilo je sve borbeniji karakter, posebno od 1938. godine, kada su organizovane proslave širom zemlje uprkos policijskom teroru. Najznačajnija proslava dogodila se 1941. godine u Zagrebu, neposredno pre okupacije Jugoslavije.

Tokom Narodnooslobodilačke borbe i Drugog svetskog rata, formiran je Antifašistički front žena, najmasovnija ženska organizacija na jugoslovenskim prostorima. U najtežim uslovima rata, nastavljeno je s obeležavanjem Međunarodnog dana žena kroz razmenu članaka i tekstova, pri čemu su ključnu ulogu imali odbori Antifašističkog fronta žena.

Nakon rata, u socijalističkoj Jugoslaviji, žene su dobile zvanično priznanje kao ravnopravni građani. Prvi posleratni Ustav iz 1945. godine proglasio je žene ravnopravnim s muškarcima u svim oblastima društvenog života, dok je Osmi mart proglašen zvaničnim praznikom.

Ipak, tokom osamdesetih i devedesetih godina, karakter obeležavanja Osmog marta u Jugoslaviji menjao se. Dominirao je vez s pacifističkim pokretom, a aktivizam žena, posebno organizacija poput Žena u crnom, imao je značajnu ulogu. Dan žena 1992. godine označio je simbolični početak rada Centra za ženske studije, dok se taj dan i danas koristi za izražavanje različitih feminističkih zahteva i borbu protiv nejednakosti, eksploatacije i diskriminacije žena, ali pre svega postizanje ravnopravnosti.

Svaki osmi mart donosi nam priliku da zastanemo i osvrnemo se na put koji su žene prešle u borbi za svoja prava. Iako se čini da smo postigli mnogo, često se suočavamo s realnošću da su mnoga stečena prava ugrožena ili polagano gube svoj značaj. Recimo, pravo na abortus, koje je bilo teško izvojevano kroz godine aktivizma, sada je pod pretnjom zastarelih zakona i retrogradnih političkih stavova.

Ovo je vreme kada bi žene trebale da budu solidarne i da brane stečena prava, za koja su se naše pretkinje borile, prava koja nam nisu data, već su osvojena.

Žene danas nisu samo „drage dame“; i dalje su suočene s marginalizacijom i mizoginijom, svakodnevno.

Revolucija ne jenjava, nastavlja se za sve one koje trpe – od nasilja u porodici do osvetničke pornografije, od femicida do seksualnog zlostavljanja. Ova borba nije usmerena samo na lokalnom nivou; ona je globalna, obuhvatajući žene u Gazi, u Iranu, Paksitanu. Borba za žrtve akušerskog nasilja, za bolje uslove u porodilištima, jednake plate, jednake pozicijemoći.

Posvećujemo se ovoj revoluciji za sve buduće generacije, odajući počast hrabrosti naših majki, sestara i baka, i prabaka koje su nam ostavile nasleđe trajne borbe za jednakost.