Led na Arktiku tokom letnjeg perioda će nestati pre 2050. godine, čak i ako se emisija ugljen-dioksida naglo smanji, pokazuju nova naučna istraživanja objavljena u naučnom časopicu „Geophysical Research Letters“, a prenosi Gardijan.
Rezultati istraživanja su alarmirali naučnike koji smatraju da je smanjenje ugljen dioksida i dalje od vitalnog značaja, jer će se tako utvrditi da li je letnji arktički led trajno nestao ili može doći do novog stvaranja leda.
„Stanje je alarmantno, a rezultati nam pokazuju da leda, u letnjem periodu, u Severnom ledenom okeanu neće biti do 2050. godine. Ovo je za nas i neočekivano i zabrinjavajuće“, rekao je član istraživačkog tima Ed Bloklej.
Led na Arktiku je u poslednjih 40 godina izgubio 40% svoje površine i 70% obima, što ga čini jednim od najjasnijih znakova globalnog zagrevanja.
Gubitak leda dovodi do zagrevanja Severnog ledenog okeana do kojeg sada dopire više sunčeve svetlosti, što za posledicu ima narušen ekosistem.
Ove promene se povezuju i sa ekstremenim vremenskim uslovima, poput ekstremnih zima i visokih temperatura tokom leta, kao i čestim poplavama u Evropi i SAD.
Koordinator istraživanja i profesor na Univerzitetu u Hamburgu dr Dirk Noc takođe smatra da su rezlutati istraživanja poražavajući.
„Čak i ako zadržimo globalno zagrevanje na trenutnom nivou, led na Arktiku će nestajati i nestati za manje od 30 godina“, rekao je dr Noc.
Takođe, ukoliko ugljen-dioksid nastavi da se emituje na vioskim nivoima, postoji mogućnost da Arktik ostane bez leda i u zimskom periodu.
„To nije nešto što smo mogli videti u ranijim projekcijama. Zima bez leda na Arktiku je katastrofalan scenario za mnoge vrste divljih životinja koje žive i love oko morskog leda“, rekao je Bloklej.
Profesor Univirziteta Severne Karoline dr Til Vagner smatra da bi gubitak artkičkog morskog leda proizveo mnoge dalekosežne posledice, od globalnog zagrevanja do poremećeja ekosistema.
„Ako se led istopi, okean će postati dostupan za vađenje nafte i gasa, ribolov i biće turistička atrakcija. A svaka od tih aktivnosti sa sobom nosi prednosti, ali i mane“, rekao je dr Vagner.
Iako je istraživanje pokazalo da će Arktik ostati bez leda do 2050. godine, profesor Univerziteta Ekseter u Britaniji Džejms Skrin smatra da bi smanjenje emisije štetnih gasova pomoglo da se led u nekom trenutku ponovo oformi.
„U scenarijima većih emisija štetnih gasova, svako leto u budućnosti će biti bez leda, ali bi sa manjom emisijom imali samo privremenu situaciju, a led bi se pojavio i u letnjim mesecima“, rekao je Skrin.
Član istraživačkog tima Ed Bloklej smatra da smanjenje emisije ugljen-dioksida ostaje vitalno za sprečavanje najgorih scenarija na Arktiku
„Još uvek postoji nada“, rekao je Bloklej.
Tagovi
