Politički predstavnici Republike Srpske u organima Bosne i Hercegovine bojkotovaće dalje aktivnosti u odlučivanju na nivou federacije dok se ne usvoji novi Zakon koji će rešiti pitanje stranih sudija u Uatavnom sudu, a povodom odluke tog suda da obori deo Zakona o poljoprivrednom zemljištu RS.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je za sarajevsku N1 izjavio da će predstavnici Srba ostati u državnim organima, ali da neće odlučivati.
„Dogovoreno je da to bude na nivou parlamenta i Saveta ministara. Nastavlja se praksa koju je vršio visoki predstavnik i čine se stvari koje su loše za Republiku Srpsku. Dok se ne reši pitanje stranih sudija, neće se doneti nijedna odluka“, rekao je Dodik.
Nove turbulencije u odnosima unutar BiH eskalirale su nakon procene Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o neustavnosti člana 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu Rebublike Srpske kojim se propisuje „da predmetno poljoprivredno zemljište koje je po svojoj prirodi javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed Republike Srpske“. Odnosno, pozvajući se na odluku suda iz 2012. godine, Ustavni sud je utvrdio da je regulisanje pitanja državne imovine u isključivoj nadležnosti na nivou BiH. Sud se tada pozvao na Ustav u kojem piše kako BiH ima pravni kontinuitet, nastavljajući da uživa prava koja je imala kao bivša republika socijalističke Jugoslavije.
Ko ima tapiju nad državnim ili javnim zemljištem na teritoriji Republike Srpske nije najjasnije. Ustavni sud je u obrazložnju odluke zaključio da se i Repubici Srpskoj mora omogućiti odlučivanje u raspodeli državnog zemljišta, s obirom na kompleksnu situaciju u kojoj se nalazi BiH, ali problem je što parlament Bosne i Herccegovine do danas nije usvojio zakon koji bi precizno utvrdio i definisao nadležnosti i prava na državnu imovinu. Podeljena su i mišljenja pravnika o odluci Ustavnog suda. Pravni stručnjak Nedim Ademović za Dojče vele kaže kako u odluci suda ne vidi ništa sporno.
„Odluke najviših sudova moraju se poštovati. Ovo što je napisano 2012. godine, svidelo se to nekom ili ne, mora se poštovati. BiH je titular i raspolaže kompletnom imovinom, uključujući i javno dobro odnosno zemljište, šume, more…“, rekao je Ademović.
Ipak, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu iz Banjauke Mile Dmičić veruje da odluka Ustavnog suda za cilj ima stvaranje ministarstva poljoprivrede na državnom nivou koje bi odlučivalo o značajnom delu zemljišta na teritoriji RS, a sve u kontekstu centralizacije države. Sva nadležnost da utvrđuje zaštitu svojine, poljoprivrednog razvoja i sela, smatra Dmičić, pripada Republici Srpskoj.
Kritiku Ustavnom sudu je uputio i Milorad Dodik, rekvaši da nigde u svetu ne postoji praksa da Ustavni sud „pravi novu ustavnu praksu“, već samo treba da odlučuje šta je u skladu sa ustavom.
„Veoma jasno u Ustavu se kaže da BiH pripada nadležnost koja je isključivo navedena Ustavom. Nigde nije navedena imovina. Oni pokušavaju da proizvedu praksu po kojoj im pripada i imovina. Da jeste, ne bi entiteti, odnosno Republika Srpska, sprovodila privatizaciju i ne bi upravljavala javnim sektorom kao što sada upravlja, da je to odluka Dejtonskog sporazuma. Ovo je, zapravo skrnavljenje Dejtona i pokušaj da se ukine Republike Srpska“, rekao je Dodik.
Dodik je, takođe, dodao da je za njega Ustavni sud BiH okupacioni sud, kao i da trenutna BiH nije mesto za Republiku Srpsku.
„Rešenje je da Republika Srpska ide svojim putem. Ovo je nama dobrodošlo, da formiramo svoje nezavisne državne organe koji će funkcionisti na postojećoj teritoriji RS. Republika Srpska ima sve elemente države. Ona ima svoje institucije, svoju teritoriju i svoj narod“, izjavio je Dodik.
Po Ustavu Bosne i Heregovine, Ustavni sud sačinjava devet sudija. Četiri sudije bira Predstavnički dom Fedracije BiH, dvoje članova suda bira Narodna skupština Republike Srpske, dok preostalu trojicu bira Evropski sud za ljudska prava u dogovoru sa Predsedništvom BiH. Dodiku su sporna trojica inostranih sudija i smatra da bi sudije Ustavnog sami trebali da izađu i ponovo se dogovore, a da će Narodna skupština RS povući svoje izabrane sudije, ukoliko do dogovora ne dođe.
„Ili ćemo se ponovo dogovoriti ili od ove zemlje nema ništa“, rekao je Dodik nakon sastanka s predstavnicima svih političkih partija.
Reakcije međunarodnih predstavnika su uopštene, barem za sada. Iz američke ambasade u BiH je samo kratko saopšteno da je „poštovanje ustavnog poretka i ustavnih obaveza ne samo diskreciono pravo, već obaveza u bilo kojoj zemlji u Evropi.“
Dok se međunarodni predstavnici i politički akteri iz Federacije BiH pozivaju na Ustav i odluke Ustavnog suda, Dodik najvljuje i radikalnije poteze smatrajući da je „mnogo štošta pisalo u Ustavu, što više ne piše“.
„Po Ustavu piše da Republika Srpska ima svoju vojsku. RS je dala sagalasnot za reformu Ustava, ali će je ubrzo povući. To znači, pošto imamo pravo po ustavima BiH i RS i po Dejtonskom sporazumu, niko nije izbrisao pravo da postoji vojska Republike Srpske, možda ćemo doneti odluku o formiranju vojske Republike Srpske“, rekao je Dodik za sarajevski N1.
Tagovi
