Trećina najsiromašnijih zemalja sveta suočava se s najvećim porastom gojaznosti, ali i porastom broja neuhranjenih, objavio je Lancet, a prenosi BBC.
Ovaj problem izazivaju globalna dostupnost prerađene hrane i neaktivnost ljudi. Autori studije smatraju da je potrebno izvršiti promene ovakvog „modernog sistema ishrane“. Zemlje u subsaharskoj Africi i Aziji su posebno pogođene. Izveštaj navodi da je skoro 2,3 miliona dece i odraslih na planeti gojazno, a da više od 150 miliona dece zaostaje u rastu.
I mnoge države sa niskim i srednjim zaradama suočavaju se s ova dva problema istovremeno. To znači da je oko 20 odsto ljudi gojazno, 30 odsto dece mlađe od četiri godine ne razvija se pravilno, dok 20 procenata žena smatra se mršavim.
Različite zajednice i porodice mogu da budu pogođene ovim problemima istovremeno, kao i sami pojedinci u različitim periodima života, navodi izveštaj. Prema izveštaju, 45 od 123 države pogođeno je tokom devedesetih , a 48 od 126 posle 2010. godine.
Do 2010, u 14 zemalja s najnižim primanjima na svetu, razvilo je „dvostruki sistem“ još devedesetih godina. Autori izveštaja kažu da bi vlade, UN i akademici trebalo da se pozabave ovim problemom, i da bi trebalo promeniti načine ishrane.
U izveštaju stoji da kvalitetnu ishranu čini: puno voća i povrća, integralnih žitarica, vlakana, orašastih plodova i semenki; manje količine namirnica životinjskog porekla; minimalna količina mesnih prerađevina; minimalna količina hrane i pića s dodatim šećerom, zasićenim mastima, trans-masnim kiselinama i solju, i dojenje bebe tokom prve dve godine života.
Tagovi
