U Beogradskom dramskom pozorištu održana je komemoracija povodom smrti glumca Marka Živića, koji je preminuo 14. oktobra u 49. godini života, nakon teške borbe sa korona virusom.
Kolege, porodica i prijatelji okupili su se kako bi mu odali poslednju počast.
Živićev kolega i veliki prijatelj Boda Ninković održao je govor.
„On je mene zvao Bodili, Bodice. Ovih dana smo svi gajili nadu da ćemo se svi sresti na ovim daskama. Razmišljao sam kako bih i gde mogao da nađem neko poređenje sa njim, recimo u životinjskom ili biljnom svetu i onda mi se prikazao maslačak, ona nežan, krhk, gizdav. Mislim da ovde nema čoveka koji nije posegnuo jednom za maslačkom, dunuo ga i rasejao ga. Marko je za mene maslačak“, rekao je Ninković
„Kad s nekim delite par malih kvadrata, kad se skidate zajedno, onda ste valjda dovoljno intimni, prisni. Pričali smo dosta, šalili se, smišljali svašta. I sećam se vrlo dobro koliko se Marko povremeno ljutnuo kad sam ja pokušao da celu stvar malo razigram bio sam malo van konteksta. Međutim, ta poslednja scena u kojoj on šalje Andriju i Anju u spas, a sebe žrtvujeza njihov spas, potupno govori o tome da tu nije bilo mnogo glume, to je bio Markić. I Marko nije bio ovakav dogovor. Trebalo je da ti mene ispratiš u penziju, a ja tebe da ovako pratim. Što bi rekao tvoj „Martini“, a kako sad da piše u ovom slučaju i šta da pišem u ovom slučaju. Neka ti je laka zemlja Marko“, poručio je glumac Boda Ninković na komemoraciji, a tokom govora, kako prenosi Blic, Boda nije uspeo da zadrži suze.
„Neke stvari radimo poslednji put a da ne znamo. Kako to da više nećemo igrati „Engleze“. Ti si bio igra, prijatelj, kako bih voleo da se jos jednom posvađamo ok replike… Hvala ti na svemu dobri moj Marko“, rekao je Ivan Tomić.
Milica Zarić kazala je kako je Živić bio „Đuza naše klase“.
„Oči dečačke, ti si svetionik dobrog raspoloženja. Delili smo scenu i,život, patnju i smeh. Marko je čista emocija skrivena iza osmeha. U osmesima ćemo te čuvati i sačuvati“, rekla je Milica Zarić, prenosi nova.rs.
Marko Živić je rođen 4.aprila 1972. godine u Kruševcu, a završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Radeta Markovića.
Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta i igrao u predstavama „Kad su cvetale tikve“, „Ne igraj na Engleze“, „Sviraj to ponovo“, „Sem“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Delirijum tremens“…
Pored teatra, Živić je ostvario role u domaćim filmovima i serijama, kao što su „Pozorište u kući“, „Premijera“, „Montevideo Bog te video“, „Na putu za Montevideo“, „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u reketu“…