Evropski lideri, uključujući one u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, tvrde da se i oni pitaju o sudbini Ukrajine. Kako kažu, samo pravični sporazum sa bezbednosnim garancijama osigurao bi trajni mir i dodaju da oni moraju biti uključeni u pregovore o prekidu rata.
„Naš zajednički cilj trebalo bi da bude da osnažimo Ukrajinu. Evropa i Ukrajina moraju da pregovaraju“, navodi se u zajedničkom saopštenju sedam evropskih zemalja i Evropske komisije.
Ukrajini, kako dodaju, treba dati jake bezbednosne garancije. „Pravedan i trajni mir u Ukrajini je neophodan uslov za transatlantsku bezbednost“, dodaju oni, uz komentar da se raduju pregovorima o ovoj temi sa njihovim američkim saveznicima.
Njihov sastanak održan je nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i da su oni spremni da „odmah započnu pregovore o okončanju rata u Ukrajini“, piše Gardijan.
Kako evropski lideri tvrde, zabrinuo ih je brzi tok događaja, i to što ova dvojica lidera o miru u Ukrajini „razgovaraju mimo njih“.
Američki sekretar odbrane Pit Hegset trebalo bi da se sastane sa desetinama ministara NATO-a u Briselu u četvrtak, nakon što se juče, u istom gradu, sastao sa ukrajinskom kontakt grupom.
„Nećemo imati pravedan i trajni mir u Ukrajini ako mi Evropljani ne budemo učestvovali“, dodao je francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro, obraćajući se svojim italijanskim, britanskim, nemačkim, poljskim, španskim i ukrajinskim kolegama u Evropskoj komisiji juče.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je rekao da je „nastavak saradnje sa SAD, između ostalog, tema njihovog sastanka“.
Na pitanje da li će neka evropska zemlja biti uključena u mirovne pregovore, sekretarka za medije Bele kuće Karolin Levit rekla je da „ne postoji nijedna evropska nacija koja je u ovom trenutku uključena“.
Sastanak u Parizu, koji je održan nekoliko nedelja ranije, trbalo je da predstavi odbrambenu strategiju evropskog bloka i plan kako da se Ukrajina ojača. Trebalo je i da se priča o planiranim budućim mirovnim pregovorima sa američkom administracijom i njihovom sastanku u Minhenu ovog vikenda. Međutim, svi planovi pali su u vodu nakon što je Hegset izneo Trampove oštre stavove o ratu Ukrajine i Rusije.
On je rekao da je povratak ukrajinskim granicama pre 2014. godine nerealan i da SAD ne vide da članstvo Kijeva u NATO ima smisla. „Ako slepo pratite tu iluziju, ovaj rat će samo još mnogo duže trajati i izazvati mnogo patnje“, dodao je Hegset.
Nakon njegovih komentara, usledio je i sinoćni razgovor Trampa i Putina, i izjava američkog predsednika da su se njihovi timovi složili da se sa pregovorima krene odmah. Evropske zemlje su, kažu, iznenađene svim ovim, jer nisu bile obaveštene o pozivu.
Oni dodaju da su iznenađeni Hegsetovim grubim stavovima.
„Britanske ili evropske trupe raspoređene u Ukrajini, neće biti pokrivene delom NATO misije niti garancijom alijanse po članu 5“, rekao je tada Hegset.
Britanski ministar odbrane Džon Hili kaže da je svestan da je ovo Hegsetov poziv evropskim nacijama da se pojačaju, da su one to dobro čule i da će tako i učiniti. „Jesmo i hoćemo“, komentariše.
Posle bilateralnog sastanka sa Hegsetom najavio je da će Britanija ove godine uložiti 4,5 milijardi funta za vojnu pomoć Ukrajini.
Ranije ove nedelje, Zelenski je rekao da Evropa nije u stanju da garantuje bezbedne granice Ukrajini bez učešća SAD.“Nije realno bez Amerike“, rekao je ukrajinski predsednik.
Multinacionalne snage u ukrajini, nakon prekida vatre, trebalo bi da broje između 100.000 i 150.000 vojnika, dodaje Zelenski, što bi bilo daleko manje od 600.000 ili više koje ima Rusija u okupiranim delovima njihove teritorije.
Anonimni visoki evropski diplomata rekao je za Gradijan da Evropa ne može da garantuje takvu silu Ukrajini, ali da ne može ni da natera SAD da tamo šalju svoje trupe – tako da „moraju da prihvate realnost“.
