I najlepši dom ponekad krije ružniju istinu

Dom je posebno dobio na značaju tokom pandemije koronavirusa. Da li zbog rada iz dnevne sobe, koja je postala i kancelarija, ili zbog topline doma koju se trudimo da održimo jer smo svi nekako više unutra sa porodicama uz čiju blizinu i bliskost lakše podnosimo realnost. Ali nije u svim domovima tako. Žrtve porodičnog nasilja su tokom pandemije takođe ostajale u svojim domovima – sa nasilnicima.

Porodično nasilje je velika i ozbiljna tema kojoj treba posvetiti posebnu pažnju. To je prepoznala i IKEA Srbija, koja je pokrenula kampanju protiv nasilja u porodici „Siguran dom je bolji dom“. Neke od ključnih poruka ove kampanje su sledeće: „I najlepši dom ponekad krije ružniju istinu. I najsvetlija soba ponekad skriva mračnije tajne. I uz najnežnije tonove ponekad znaju pasti grube reči. I s najmekšeg jastuka može se tvrdo pasti.“

Kada se ova pandemija završi, možda ćemo imati pravu sliku šta se dešavalo, ali tada se može očekivati i da ovaj problem bude veći. Vesna Stanojević, koordinatorka „Sigurne kuće“, kaže za Nedeljnik da od početka vanrednog stanja pa do sada nisu imali povećan broj poziva, niti povećan broj prijava žena koje su trpele ili trpe nasilje u odnosu na prethodne godine. Ali podvlači „nismo imali“:

„Dakle nije bilo prijava, a ne mogu da govorim da li nasilja ima ili nema više i verovatno nemamo sve podatke. Mi imamo 20 ubijenih žena u ovoj godini. Sve je kao što se dešavalo i prethodnih godina“, kaže ona.

To takođe pokazuje da problem porodičnog nasilja nije ni manji nego što je bio. „Naravno da nismo smanjili problem, niti ćemo u dogledno vreme, pogotovo sada kad je ova pandemija i svi se više bavimo njome nego bilo kojim drugim problemom. I to je ono što će nam se možda vratiti jednog dana kao bumerang jer na mnoge stvari ne obraćamo dovoljno pažnje“, upozorava Vesna Stanojević.

Ono što spolja može izgledati kao savršena, srećna porodica, ponekad zapravo to nije.

Ali često se čini da se svi umešani gledaju, ne primećujući znake zlostavljanja i ne reaguju. Mnogo je lakše ignorisati nego se umešati.

Zašto je važno da se angažuju kompanije i šta mogu da urade za svoje zaposlene koji imaju ovaj problem, priča za Nedeljnik Aleksandra Triantafyllidou, HR direktorka kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu.

„Kao deo zajednice, kompanije imaju odgovornost da se uključe u probleme koji je tište, naročito u vremenima krize. Izveštaji relevantnih organizacija ukazuju da je kao posledica pandemije došlo do zabrinjavajućeg porasta nasilja nad ženama i porodičnog nasilja uopšte. Pandemija je promenila naše živote, ali za porodice pogođene nasiljem, više vremena kod kuće znači i više vremena sa nasilnikom. Svi imamo pravo na siguran dom, a nasilje nad ženama nasilje je nad čitavom porodicom i čini dom nesigurnim za sve“, priča kako je nastala ideja za kampanju „Siguran dom“ kojom žele da dodatno podigne o svest o ovom društvenom problemu, ali i pruže konkretnu podršku žrtvama.

Dodaje da su godinama angažovani na promociji rodne ravnopravnosti, kroz konkretne politike koje osiguravaju jednake mogućnosti za razvoj i napredak i jednake zarade za isti rad za koleginice i kolege. Stimulišu tate da uzimaju roditeljsko odsustvo i učestvuju u ranom razvoju dece, a mamama obezbeđuju dodatnu fleksibilnost kada se nakon odsustva vrate na posao.

„Međutim, zdravstvena kriza je donela nove izazove za dobrobit naših kolega i njihovih porodica. U želji da ih podržimo, pokrenuli smo IKEA Fond solidarnosti i IKEA Program podrške za zaposlene, kroz koje svi oni koji se suočavaju s posledicama COVID-19, između ostalog, i sa nasiljem u porodici, mogu dobiti svu potrebnu podršku: od psihološke do pravne podrške, kao i konkretne finansijske pomoći“, priča Aleksandra Triantafyllidou.

Kada neko od zaposlenih trpi porodično nasilje, da li traži pomoć od poslodavca, kolega i u svom radnom okruženju i kakva su iskustva u HR sektoru kompanije IKEA? Naša sagovornica kaže da su imali prijavljene slučajeve porodičnog nasilja i ranije i uvek su se trudili da pruže podršku zaposlenima.

„Takođe smo s vremenom uvideli da nam je potreban sistemski pristup ovom problemu i dodatna ekspertiza iz raznih oblasti da bismo na pravi način pomogli i osnažili zaposlene koji se suočavaju sa ovako teškim situacijama“, HR direktorka kompanije IKEA za jugoistočnu Evropu.

Problemi povezani sa koronavirusom kao što su gubitak posla, finansijska nestabilnost i izolacija dodatno su podstakli nasilje u porodici, a broj žrtava porodičnog nasilja povećao se za čak 30 odsto u našoj regiji. Pandemija i karantini pretvorili su dom u nebezbedno mesto za mnoge.

Vesna Stanojević očekuje po završetku krize veći problem nego što je sada, a možda čak i „enormno veći“: „Ali, s obzirom na to da mi nemamo naznaku koliko će ova pandemija da traje, ne mogu da prognoziram kako će da se završi. Verovatno je da će biti problema mnogo više jer činjenica je da su mnoge stvari prikrivane i preko njih se prelazilo ćuteći, upravo iz razloga jer se svi na neki način bavimo ovom pandemijom, zdravljem i svim preporukama koje slušamo svaki dan. To je ono što može da proizvede veći problem.“

Jedno od važnih pitanja je kako ohrabriti žrtve porodičnog nasilja da potraže pomoć. Čini se da ih potez kompanije IKEA može ohrabriti. „Problem nasilja je kompleksan i veoma prisutan. Nadamo se da ćemo pomoći da ga što više ljudi prepozna i zatraži pomoć ili ponudi pomoć ili savet ako ga primeti u svom okruženju“, dodaje Aleksandra Triantafyllidou.

Svi smo svesni da porodica nije za sve ljude baza u kojoj imaju sreću i blagostanje. Za veliki broj žena i dece, svakodnevica uključuje strah i nasilje, napominje Ana Košel, direktor Fondacije Ana i Vlade Divac:

„Ovaj problem se često tretira kao unutrašnji porodični problem ili kao tema narušenih ličnih odnosa, a ne kao društveni, socijalni i ekonomski problem. Izuzetno je važno da se kompanije poput IKEA uključe u ovu borbu, jer je ključno da se neprestano ukazuje na činjenicu da je nasilje problem svih i da je jednoj ženi neophodna podrška celog društva, kako bi vodila bezbedan i nezavisan život. Fondacija Divac i kompanija IKEA dele uverenje da put koji vodi ka nezavisnosti žena, počinje sa ekonomskom samostalnošću. Zajedno smo pokrenuli program ‘Ja sam ODVAŽNA’ čiji je cilj da doprinese poboljšanju položaja žena u radnom i društvenom okruženju, gradeći ravnopravnost i kod kuće.“

IKEA je u saradnji sa Fondacijom Divac realizovala novčanu donaciju za podršku više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca širom Srbije koji pripadaju ranjivim grupama, uključujući 58 porodica žrtava porodičnog nasilja. Takođe, povodom 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u robnoj kući IKEA Beograd biće istaknuti i brojevi SOS telefona na kojima žrtve porodičnog nasilja mogu potražiti pomoć.

Pored fizičkog nasilja, postoji i psihičko ali i ekonomsko nasilje, a u našem regionu žene su uglavnom navikle da trpe – ponekad zbog uverenja da je to ispravno, ali i zbog nemogućnosti i nedostatka uslova da promene svoju situaciju. Da bi se žene osnažile, važno je uključivanje kompanija, ali i svih drugih, i njihove zajedničke podrške.

Fondacija Divac se niz godina bavi diskriminacijom žena, posebno sa aspekta radnog angažmana i usklađivanja rada i roditeljstva. „Ovaj problem posebno pogađa majke koje same brinu o deci, a koje su često i žrtve porodičnog nasilja“, navodi Ana Košel.

O tome kako Fondacija vidi put ka prevenciji problema porodičnog nasilja, a kako pitanje pomoći žrtvama, jer očigledno da dosadašnji napori društva, institucija pre svega, nisu dali valjane rezultate, i kako planiraju da se dalje bave ovim problemom, kaže:

„Kroz kupovinu kuća, podršku malom biznisu i humanitarnu pomoć, pomogli smo 890 jednoroditeljskih porodica. Pored ovoga, zagovaranje za bolja zakonska rešenja biće jedna od centralnih tema našeg budućeg rada. Sa IKEA Srbija i drugim partnerima nastavićemo da ekonomski osnažujemo žene, jer će im to omogućiti da osvoje prostor slobode i odupru se svim pritiscima i nasilju u kome žive.“