Velika američka studija u kojoj su učestvovali pedijatrijski pacijenti otkrila je da ih je samo četiri odsto bilo zaraženo koronavirusom, a velika većina tih slučajeva bila je asimptomatska ili blaga.
Studijom je potvrđena, ali ne i objašnjena velika zagonetka pandemije – zašto je zaraza koja je do sada usmrtila milion i po ljudi u svetu retka i gotovo bezopasna kod manje dece.
Istraživači su za potrebe studije, objavljene u časopisu JAMA Pediatrics, pregledali podatke 136.000 pedijatrijskih pacijenata u sedam američkih dečjih bolnica među kojima su svi bili testirani na koronavirus, prenosi N1.
Pozitivno je bilo 5.374 djece, što je 3,9 odsto, a među njima je manje od sedam odsto razvilo teže simptome zbog kojih su završili u bolnici. Umrlo ih je osmoro, većina s prethodnim složenim komorbiditetima, što znači da je stopa smrtnosti bila 0,15 odsto.
Zaraza je bila češća i češće je imala teži oblik među crnačkim, hispanskim i azijskim pacijentima, među adolescentima od 12 do 17 godina starosti, onima koji imaju osnovno osiguranje i neku prethodnu hroničnu bolest.
„Iako je među decom opšti rizik od ove bolesti nizak, vidimo znatne nejednakosti među zaraženima i onima koji razviju teži oblik bolesti po obrascu već viđenom kod odraslih“, rekla je vodeća autorka studije Hanaja Racagi iz dečje bolnice u Filadelfiji.
Autori dodaju kako će biti potrebna dodatna istraživanja da bi se ustanovilo koja medicinska stanja izlažu decu većem riziku.
Studija je pokazala da će deca s dijabetesom, a ne s astmom, češće biti pozitivna na testiranju.
Nejasno je i zašto decu u najvećoj meri koronavirus jedva dotiče.
Jedna teorija, podstaknuta nekim studijama ukazuje na to da ćelije nosne sluznice kod dece proizvode manje proteina koji pomažu virusu da uđe u telo, u odnosu na ćelije sluznice nosa odraslih.
Tagovi
