Slovenački portal Necenzurisano objavio je „non paper“, odnosno neslužbeni diplomatski dokument koji govori o idejama za „komadanje Bosne i Hercegovine, pristupanju Republike Srpske Srbiji i ujedinjenju Kosova s Albanijom“, prenosi Klix.ba.
U uvodu se govori o „nerešenim nacionalnim pitanjima“, a autori dokumenta ističu da čak i nakon uspostavljanja mira nakon završetka ratova, obećanih evropskih perspektiva i napretka Severne Makedonije i Crne Gore u ovom pravcu u regionu, „ključna pitanja ostaju nerešena“.
Spisak nerešenih pitanja:
1. Dejtonski sporazum iz 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, koji je odnio više od 100.000 života, praktično je prepoznao ono što je postignuto u ratu, ali ne u principu.
2. Trenutno je teško zamisliti evropske perspektive Srbije i Kosova.
3. Članstvo BiH u EU može u potpunosti isključiti.
4. U međuvremenu je prazan prostor iskoristila Turska, koja je povećala svoj uticaj u BiH i Severnoj Makedoniji.
5. Osim Turske situaciju koristi nekolicina lokalnih političara i njihovih pristalica, koji lično imaju koristi od haosa i nefunkcionalnih institucija, niko nije zadovoljan situacijom u BiH.
Ključni deo „non papera“ su predložena „rešenja“ za prethodo opisane probleme.
Predložena rešenja:
1. Ujedinjenje Kosova i Albanije
„Na Kosovu 95 posto stanovništva želi ujedinjenje s izvornom albanskom nacijom. Slična je situacija i u Albaniji. Granica između Albanije (članice NATO-a) i Kosova praktično ne postoji. Srpski deo Kosova dobio bi poseban status – po uzoru na Južni Tirol“, navodi se u dokumentu. To je autonomna pokrajina u severnoj Italiji, gde većina stanovništva govori njemački.
2. Ujedinjenje većeg dela teritorije Republike Srpske sa Srbijom
„Srpsko nacionalno pitanje može se u velikoj meri rešiti pripajanjem dela Republike Srpske Srbiji. U ovom slučaju, Srbija je spremna pristati na ujedinjenje Kosova i Albanije“, navodi se u dokumentu.
3. „Hrvatsko nacionalno pitanje može se rešiti spajanjem većine hrvatskih kantona u BiH s Hrvatskom ili davanjem posebnog statusa hrvatskom delu BiH (po uzoru na Južni Tirol).“
4. „To bi Bošnjacima dalo državu koja bi funkcionisala nezavisno i oni bi tako preuzeli punu odgovornost za nju. Na referendumu bi ljudi odlučivali da li će se pridružiti EU ili žele budućnost izvan EU (sledeći primer Turske). Za sada velika većina Bošnjaka podržava u perspektivi EU, a u naglom porastu turskog uticaja i radikalnog islama, situacija bi se mogla drastično pogoršati u sledećoj deceniji“.
Autori dokumenta naglasili su da Srbija, Hrvatska i Albanija trenutno imaju stabilne vlade i da su njihovi izabrani političari sposobni da donose strateške odluke.
Tagovi
