„I Vučiću prate SMS-ove i skidaju pozive“, ili kako čovek može da se zaštiti od prisluškivanja?

Možda je lako reći da je prisluškivanje samo još jedna od teorija zavera kojom smo s vremena na vreme opsednuti. Ovih dana se pojavilo istraživanje studenata FPN prema kom smo izuzetno podložni raspirivanju takvih zavereničkih teorija.

Ali, reklo bi se, prisluškuju nas, svuda, i preko telefona, bubica, pa i ove društvene mreže su napravljene samo da bi neko mogao da nam uđe u trag?

Današnje izdanje lista Kurir donosi priču o tome da prisluškuju čak i predsednika Vučića. Prema ovim navodima, britanski obaveštajci iz MI6 stacionirani u Crnoj Gori, prate državni vrh Srbije i čitaj SMS-ove, skidaju pozive, prate Viber…

Ne potežu se ovakve priča prvi put, jer su i ranije neke agenutrne mreže, špijunske jedinice i razne druge organizacije optuživane da prisluškuju državne funkcionere, a sve sa ciljem da sruše državu i vladu.

Ipak, nije baš priča o prisluškivanju naivna. Naročito kada se iz dana u dan iznenađujemo pameti, je l’, naših mobilnih telefona i dopisujemo se preko skoro svih postojećih društvenih mreža. Zato su neki od mehanizama „samozaštite“ veoma korisni. Ne mislimo, međutim, na duhovitu izjavu Matije Bećkovića: „Štitim se od crnogorskog prisluškivanja, tako što govorim isključivo srpski“.

Šta običan svet, oni ljudi koji sebi ne tepaju i ne mogu da tepaju da su Džejms Bond mogu da znaju i urade kada je reč o praćenju popularnih kanala komunikacija.

Viber

Viber je, kao jedna od najpopularnijih mreža za dopisivanje, onemogućen da čita ili sluša poruke ili bilo koji razgovor korisnika zbog toga što u svom radu koristi obostrano šifrovanje na svim uređajima, za sve privatne i grupne razgovore.

Tu su i „tajni razgovori“ koji Viber korisnicima omogućavaju postavljanje „brojača za samouništenje“ za svaku poruku u svom razgovoru koja se, nakon što je pročitana, automatski briše s oba uređaja – i onog ko šalje i onog ko prima poruku. 

WhatApp

Sam WhatsApp ne nudi funkciju zaključavanja naloga sa lozinkom ili PIN kodom, ali se mogu nać programi koji omogućavaju ovaj uobičajeni vid zaštite.

„Messenger and Chat Block“ i „Lock for Whatsapp“ samo su neke od aplikacija koje nude tu mogućnost, besplatne su, male za preuzimanje i jednostavne za upotrebu.

Nekome ko pokušava da hakuje nalog informacija o tome kada ste poslednji put bili „na mreži“ mogla bi biti od značaja: ako ste zadnji put viđeni pre nekoliko časova, dugo ćete biti odsutni i samim tim nemoćni da zaštitite nalog. Zato sakrivanje informacije “poslednji put aktivan” može dodatno da sačuva bezbednost naloga.

BlackBerry messenger

Pre nego što su se pojavile aplikacije poput Vibera ili Whatsapp-a, BlackBerry Messenger, poznat i kao BBM, bio je jedan od najpopularnijih servisa za dopisivanje. I to zato što je aplikacija koristila enkripciju kako bi zaštitila poruke koje se šalju između uređaja pre nego što je to danas postalo standard u aplikacijama za razmenu poruka.

Iako je, zvanično, ova aplikacije nedavno ugašena, korisnicima je omogućeno, iz BlackBerry-ja su poručili da kao alterentivu možete koristiti BBM Enterprise.

Telegram

Ruska verzija postojećih aplikacija za dopisivanje. Kažu, čak ni NASA ne može da ga prisluškuje.

Kao što je slučaj i sa Viberom i Whatsapp-om, Telegram ima mogućnost
„secret“ moda. Tajne prepiske su dodatno zaštićene enkripcijom.

Osim tajnog četa, Telegram nudi i mogućnost slanja poruka koje će se same uništiti nakon što budu pročitane. Vreme samouništavanja možete se podesiti u rasponu od dve sekunde do sedam dana.

Špijuni za svaki budžet

Danas i najmanje zemlje mogu da kupe digitalnu opremu za špijuniranje, koja im omogućava da sprovode sofisticirane operacije poput elektronskog prisluškivanja ili vođenja uticajnih kampanja, piše Njujork tajms.

Korporacije koje žele da otkriju tajne konkurencije, ili bogati pojedinci koji žele da se nekome osvete, takođe mogu da plate obaveštajne operacije, a u opremu su neretko uključeni delovi Nacionalne bezbednosne agencije SAD ili izraelskog Mosada.

NSO i jedan konkurent, firma DarkMatter iz Emirata, tipičan su primer bujanja privatnog špijuniranja. Te firme ne samo da su omogućile vladama da hakuju terorističke grupe i narko-kartele, već i da targetiraju aktiviste i novinare.

Srednji istok je epicentar dešavanja. Pored kompanije DarkMatter i NSO, tu je i Black Cube, privatna kompanija koju vodi nekadašnji operativac Mosada i izraelske vojske, a koja je postala poznata kada ih je Harvi Vajnstin angažovao da iskopaju prljav veš onih koji su ga optužili za seksualno zlostavljanje. Psy-Group, izraelska kompanija specijalizovana za manipulisanje društvenim mrežama, radila je za ruske oligarhe, a 2016. vodila je Trampovu kampanju za formiranje onlajn vojske botova i avatara.

“Čak i najmanje zemlje, sa veoma malim budžetima, mogu sebi da priušte to”, ili da pokrenu onlajn napade protiv svojih suparnika, kaže Robert Džonston, osnivač firme za sajber bezbednost Adlumin i glavni istraživač u ruskom hakovanju Nacionalnog komiteta demokrata 2016. “Prepreke za ulazak u ovaj prostor su sve manje i manje.”

Koristeći tehnologiju koju su razvili diplomci Obaveštajne jedinice 8200 – izraelskog pandana Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji SAD – Šalev Hulio i Omri Lavi pokrenuli su kompaniju 2008. godine, a ona je omogućavala kompanijama za proizvodnju mobilnih telefona da pristupe uređajima svojih klijenata kako bi obavili servis.

Reč se proširila i do zapadnjačkih špijunskih službi, čiji su operativci odmah uočili priliku. U to vreme, američki i evropski zvaničnici su upozoravali da Epl, Fejsbuk, Gugl i drugi tehnološki giganti razvijaju tehnologije koje omogućavaju kriminalcima i teroristima da komuniciraju putem enkriptovanih kanala koje obaveštajne službe i policija ne mogu da dešifruju.

Hulio i Lavi ponudili su način da se ovaj problem reši tako što se hakuju završne tačke komunikacije – odnosno sami telefoni – nakon što se podaci dešifruju.

Do 2011. godine, NSO je razvio svoj prvi prototip, sredstvo za prismotru telefona koje je nazvano “Pegazus“. Ono je prikupljalo ogromne količine prethodno nedostupnih podataka iz pametnih telefona, a da nije ostavljalo nikakav trag.

“Kada ove kompanije upadnu u vaš telefon, one ga poseduju”, kaže Avi Rozen iz Kajmera tehnologija, izraelske kompanije za sajber bezbednost. “A vi ga nosite okolo.”

Kompanija je uskoro imala prve klijente: vladu Meksika, koja se bavila razbijanjem mreže narko-kartela. Do 2013. godine, NSO je instalirao “Pegazus“ u tri meksičke agencije.

Vrlo brzo, NSO je prodavao svoj softver vladama širom sveta, a klijenata je bilo na svakom kontinentu osim na Antarktiku.