O Holbruku i Kristoferu Hilu, o Đinđiću i Miloševiću, o Deda Avramu i Madlen Olbrajt, o Dodiku i Dejtonu, o Kosovu i bombardovanjima, o Vučiću i onome ko će doći posle njega, za Nedeljnik, govorio je Milan St. Protić.
***
„Amerikance su u Jugoslaviji najviše voleli Srbi“
Takvi odnosi nisu bili karakteristični samo za visoku politiku. Širom sveta obični ljudi su posle Drugog svetskog rata prihvatali američki uticaj na običan život, pa je tako bilo i sa Jugoslavijom. Posebno je taj uticaj bio izražen u Beogradu, naročito nakon krize odnosa između Beograda i Moskve. Ali se onda nešto dogodilo i odnosi su zauvek promenjeni. To „nešto“, objašnjava Protić, zapravo je bio – proces
Od svih naroda i narodnosti, kako su to komunisti govorili, koji su činili Jugoslaviju, znate ko je najviše voleo Amerikance? Srbi. U Srbiji i konkretno u Beogradu najbrže se primalo sve što je Amerika u to vreme želela da izveze u svet – i košarka, moda, džez i američki filmovi. Razlog za to je što je u Srbiji verovatno najviše očuvan građanski sloj i posle rata, a ona je baštinila zapadne vrednosti. Dok su francuski i engleski uticaji bili rezervisani za sam kulturni vrh, američki uticaj je bio najjači jer je njihova pop kultura bila okrenuta prosečnom čoveku. I jeste se „Čekajući Godoa“ igrala u Beogradu odmah posle Pariza i Ženeve, ali to je bilo za uži krug. Amerikanci su ušli u život običnog sveta i Srbi su njihov uticaj prigrlili.
Ako bi trebalo da definišemo kada se to promenilo i šta je na tu promenu presudno uticalo, bilo bi neophodno da izdvojimo nekoliko momenata.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
