Iako nigde izrazito, Dragijev izveštaj „iz pozadine“ sugeriše dodatno ojačavanje evropske državne armature kroz „usklađivanje pravila i zakona i koordinaciju politika“. To Dragijevo koketiranje sa jačanjem briselske birokratije bilo je povod za Simona Taljapijetra, višeg saradnika Instituta Bruegel, da primeti da je upravo „količina birokratije koju je iznedrio Brisel u poslednjih nekoliko godina stvorila ogroman problem za Evropu da ostane konkurentna“.
A onda izveštaj dolazi do ključnog pitanja: ko treba da plati te velike potrebe za investicijama koje podrazumeva transformacija evropske ekonomije? Dragi neočekivano primećuje da privatni sektor neće moći da podnese lavovski deo finansiranja investicija bez podrške javnog sektora i da će javni sektor lakše pružiti finansijsku podršku ako se poveća fiskalni prostor. Osim „povećanja fiskalnog prostora“ (veći porezi) za finansiranje revolucionarnih inovacija, Dragi predlaže zajedničko zaduživanje članica Unije (stara ideja o štampanju evroobveznica). Armida van Rij, šefica evropskog programa grupe Chatham House, primećuje da je taj deo Dragijevog izveštaja kratak za detalje o izvorima ogromnih investicija potrebnih da bi se preokrenuo ekonomski pad Evrope. „Odakle će doći novac? To je zaista suština svega“, kaže Armida van Rij.
Iako deluje glamurozno („egzistencijalni izazov“), izveštaj ipak pati od starih bolesti Evrope koje su je već diskvalifikovale iz svetske ekonomske utakmice. Dragi nije uspeo da pobegne od klišea socijalne države blagostanja, finansirane poreskim opterećenjem građana i kompanija, koja funkcioniše na principu preraspodele dohotka iz dodatno centralizovanog Brisela. Deo razloga (na primer veličina birokratije) koji su doveli Evropu u ovakvo loše stanje sada se predlaže u još koncentrovanijem obliku.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
