Iako je Vučić na izvestan način neomiloševićevac, zna da Vidovdan nije datum za preterano igranje političkim marketingom: Analiza Zorana Panovića

Vlast smatra da je vidovdanski protest u Loznici organizovan u sklopu ultimativnog provokatorskog projekta „Mirdita–Dobar dan“ i da je caka u manipulaciji da se igra na patriotska osećanja kojima pravi Srbi teškomogu da „odole“. I zato su baš izabrali Vidovdan kao simbolički dan održavanja skupa. Kao da se na Svesrpskom saboru nije igralo na patriotska osećanja kojima je teško odoleti. Ko da bude protiv onoliko srpskih zastava i one lepote narodnih nošnji?Pa ni onaj koji je bio doveden prinudno. I Vučić je prvobitno hteo da pravi neki skup na Vidovdan gde bi promovisao svoj pokret za narod i državu, ali je možda odustao i zbog sujeverja. Jeste Vučić na izvestan način neomiloševićevac, ali zna da Vidovdan nije datum za preterano igranje političkim marketingom i neke simboličke početke. Zna dobro Vučić kakvu sve istorijsku bremenitost taj datum nosi. Mnogo je sudbinski sigurniji konvencionalni pristup Vidovdanu–kao sad na Pinku (on) i u Lazarevom i Gašićevom Kruševcu (Vučević i svita).

Vučić je imao dobru ideju o takozvanom unutrašnjem dijalogu o Kosovu. Ta ideja je realizovana 2017. i pretvorila se u farsu zato što su odbačeni medijski preduslovi za vođenje takvog dijaloga. Iz istih razloga se ne može voditi ni ozbiljan i trezven dijalog o litijumu. Zato se ta dilema i svodi na „za i protiv Vučića“. To jeste glavna podela srpskog društva, ali ona je i afektivna i kao takva ne odražava neke suštinske dileme srpskog društva. Kad bi hipotetički sutra zajedno antivučićevska desnica i proevropska građanska opozicija pobedile nekako Vučića, pitanje geopolitičkog opredeljenja Srbije bi se otvorilo radikalnije i neuralgičnije nego što je sad pod Vučićem, a što se uz sve propagandne opskurnosti i uzajamno funkcionalne paradokse ipak može nazvati relativno uspešnim (do sada) cinculiranjem.

Evo, ovih dana smo saznali da na EXPO 2027. stiže i gradonačelnik Njujorka Erik Adams, medijski najmoćniji čovek blizak vlasti–Željko Mitrović–izjavio je napadno da nijedno otvoreno nacionalno pitanje Srbija ne može rešiti bez podrške Zapada, da moramo misliti glavom, a ne srcem, svojim nastupima ministar spoljnih poslova i bivši ambasador u Vašingtonu Marko Đurić pokazuje da je Amerikancima na kantaru to kadrovsko rešenje ipak bitnije nego što je kao Vučićev simbolički kapric potpredsednik vlade (bez portfelja)postao Aleksandar Vulin koji je pod američkim sankcijama. Jeste Vulin kao nacionallevičar u idejnom rasponu od Apisa do Dugina (sa akademikom Mihailom Markovićem u centru), položio cveće Staljinu na grob, ali ne treba zaboraviti da je MUP i dok je on bio ministar dobijao pohvale od EU kako štiti Evropu od migranata. Kao što će je štititi i pod Dačićem kao novim/starim ministrom policije. Na tom polju sad smo mi ono što su Hrvati uvek mislili za sebe da su–“predstraža Evrope“. Da je samo do toga,Srbija bi već bila punopravna članica EU.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS