Prošlog petka je u Austriji izbila afera „Ibicatejp“, u subotu je vicekancelar Štrahe podneo ostavku, u nedelju je iz vlade otpušten ministar policije Kikl, najkasnije u ponedeljak je kancelar Kurc shvatio da i njegova funkcija stoji na dispoziciji. Samo četiri dana su bila dovoljna da se jedna stabilna demokratija dovede na rub nestabilnog, nepromišljenog i nepredvidljivog, piše RTS.
To je suština demokratije, da povremeno izbiju krize, ponavljaju politički akteri, od predsednika i kancelara, preko lidera opozicionih stranaka, do analiza i komentara u medijima.
Televizija oe24.tv austrijskog medijskog mogula Volfganga Felnera (njemu pripada i tabloid Austrija, koji srpski čitaoci znaju u nespretnoj transkripciji kao Esterajh) od prošle sedmice doživljava niz zvezdanih trenutaka.
Između ostalog, Felner je u svoj, u principu trač-tv-šou, doveo Sašu Vandla i predstavio ga kao „bezbednosnog eksperta kriminalnog podzemlja“.
Odmah treba reći da se Vandl nije bunio na titulu, čak je rado prihvatio. Čovek se bavio industrijskom i političkom špijunažom, to mu je profesija, od toga ne beži.
Zašto je Vandl sad izašao pred javnost da objasni pozadinu „Ibicatejpa“? Prvo, zato da kaže da on to više ne radi, povukao se 2016.
Drugo, zato što dobro poznaje ljude koji su „namestili“ Štraheu, bezbednosnog eksperta iz Minhena Julijana Hesentalera i austrijsko-persijskog advokata za komplikovane slučajeve Ramina Mirfakhraja.
Treće, zato što on i Julian H. upravo odgovaraju pred sudom za jedan stariji slučaj špijunaže (firma Plasser-Theurer), pa da se ne misli da on, Vandl, ima veze i sa prisluškivanjem Štrahea.
Julian H. je bio njegov učenik, kaže Vandl. Sve što zna o tehničkom aspektu nadzora, prisluškivanja, taktike i tzv. „legende“, to jest sinopsisa i podele uloga unutar klopke, Julian H. je naučio je od Vandla.
Pre četiri godine špijunski šegrt Julian H. je svog mentora Vandla upoznao sa advokatom Raminom M, specijalistom za, rekosmo, sve slučajeve gde treba zavrnuti rukave ispod sakoa.
Ramin M. je predstavljen Vandlu kao pravnik sa razgranatom mrežom socijalnih kontakata, opremljen znanjem i statusom stečenim u najpoznatijoj advokatskoj kancelariji u Beču, onoj od Mihaela Lanskog, advokata austrijske Socijaldemokratske stranke.
Pored toga, Ramin M. je i uspešan poslovni čovek koji u Beču raspolaže etablismanima za depilaciju intimnih zona, brazil-waxing i slično.
Ramin M. je „pivot“, šarka na vratima, opisuje Vandl funkciju advokata. On dobija ugovor za praćenje i nadziranje i angažuje tehničare kao Juliana H. ili Vandla. To bi bio jedan modus operandi ovog advokata intimnih zona.
Njegov drugi princip rada je da sam smisli legendu/spletku, sprovede je sa svojim tehničarima i onda materijal ponudi na tržištu. U prvom slučaju ima mali finansijski rizik, u drugom veliki. U prvom slučaju je izvršitelj, u drugom gazda.
Za „Ibicatejp“ su realistične obe varijante „i politička i finansijska“, kaže Vandl. Objasnite to, pita Felner.
Pa šta tu ima nejasno, odgovara Vandl. Da bi se uspešno izvela klopka tih razmera potreban je novac, po njemu 300.000-600.000 evra. Neko je Raminu M. dao ta sredstva da postigne neki cilj, iz rezultata je jasno politički cilj. Ili, Ramin M. je sam uložio vlastita sredstva, sa namerom da materijal proda nekom drugom za postizanje političkog cilja. Vandl: „Motivi su ili politički, ili finansijski, najverovatnije kombinovani.“
Što se „Aljone Makarove“ tiče, ona je iznajmljena glumica ili prostituka sa bečke scene, kaže Vandl, a Felner pita: „Glumica ili prostitutka?“.
„U tom miljeu nema razlike“, pojašnjava Vandl. Radi se o mustri, sama osoba je nebitna, ona je tip koji se koristi za set-ap tog profila. Da je „nasađeni“ Gudenus samo obavio jedan telefonski poziv kod rusko-letonskog tajkuna Igora Makarova, znao bi da on nema nećaku.
A to nije nekakva velika mudrost, jer je Makarov (48. mesto na Forbsovoj listi, procena imetka 2,1 milijarde dolara) kao biznismen poznat u Austriji.
Ono što je Vandl rekao u intervjuu Felneru se svodi na sledeće: Julian H. i Ramin M. su planirali i postavili „legendu“ za klopku na Ibici.
U petak se medijima – preko svog advokata – javio advokat Ramin M. i priznao navode iz Vandlovog intervjua. Jeste, on je, ali je to ustvari bio istraživačko-novinarski projekt za oslobađanje Austrije od sila mraka, to jest političara Slobodarske partije.
Štrahe i Gudenus su bili nedostojni da vode Astriju, prvi iz vlade, drugi iz parlamenta, nekako ih je trebalo kompromitovati, niko nije hteo, pa je on to preuzeo na sebe.