Odlazeći ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, gostujući na N1 televiziji, poručio je da će nova vlada Kosova morati da ukine sporne takse kako bi se nastavio dijalog Beograda i Prištine, ali je istakao i da Beograd mora da preduzme određene korake u pravcu obnove dijaloga.
Skat je govorio o pozitivnim promene koje je u Srbiji uočio tokom svog mandata, a na prvom mestu istakao ekonomiju.
„Inflacija je snižena, dug je snižen, nezaposlenost je smanjena, privredni rast je u porastu. Sve to je pozitivno. Takođe je došlo da stabilnog upliva stranih investicija. Kada sam stigao u Srbiju, 17.000 ljudi radilo je u američkim preduzećima, sada ih radi više od 20.000. To je sve deo pozitivnog trenda“, rekao je Skat.
Kada je reč o stvarima zbog kojih postoji razočaranost, on je istakao nedostatak napretka u regionalnom pomirenju,gde se prvenstveno opet dolazi na temu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
O dijalogu Beograda i Prištine
Dogovor dve strane, kako je rekao, ne samo da je moguć, nego je i neophodan ukoliko Srbija i Kosovo žele da ostvare svoje strateške ciljeve.
„Nadam se da kada se završe izbori na Kosovu, da ćemo imati formiranje nove vlade koja će biti opredeljana da se vrati za pregovarački sto. Ukidanje taksi je neophodno, ali i srbija mora neke korake da preduzme, i u najoptimističnijem scenario nastavak pregovora možemo imati i pre početka izborne kampanje u Srbiji“, rekao je ambasador SAD.
„Jasno je da u Srbiji postoji problem vezano za to šta Srbija treba da ponudi u vezi sa kompromisom. Uveren sam da Vlada i predsednik Vučić jesu spremni da potraže komprimis. Što se tiče kosovske politike, mislim da je ima fleksibilnosti. Godinu i po dana ranije bio sam optimista da idu u određenom pravcu, od prošle jeseni krenuli su u pogrešnom pravcu: kampanja Srbije protiv članstva Kosova u Interpolu, pa je Kosovo uvelo tarife, a zatim i odluka Vlade Srbije da odbije da se zbog toga vrati za pregovaraki sto – to je jedan negativan ciklus. Vreme je da se smirimo i fokusiramo na dugoročne interese Srbije i Kosova“, poručio je Skat.
Upitan kako je moguće običnom građaninu Srbije objasniti da Priština dosad nije ukinula takse, uprkos pritiscima Sjedinjenih Država i zemalja EU, Skat je kazao da je jedan od većih problema u Srbiji to što se narod i državno rukovodstvo nikada nisu pomirili sa tim da je Kosovo suverena i nezavisna zemlja, odnosno da Vašington ima uticaj na Prištinu, ali ne odlučuje o njihovoj sudbini.
„I pored činjenice da su SAD jasno rekle, kao i EU, da Kosovo treba da ukine tarife, interna politička dinamika na Kosovu ide u prilogu taksi jer su izuzetno popularne. Kosovo još uvek misli da treba da ističe svoju nezavisnost, i svaki pokušaj Srbije da to dovede u pitanje, dovodi ljude na Kosovu da se još više odupiru tom procesu“, ocenio je Skat.
Međutim, čak i ukoliko dođe do kompromisa Beograda i Prištine, postavlje se pitanje koje su garancije da bi takav dogovor mogao da bude sproveden u delo, imajući u vidu da ni šest godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, kosovska strana nije realizovala njegovu ključnu komponentu – formiranje Zajednice sprskih opština.
To je legitimno pitanje, ocenio je Kajl Skat ističući da se Sjedinjene Države zalažu da sve strane ispunjavaju svoje obaveze i da će Vašington da nastavi da pritiska Prištinu u pravcu formiranja ZSO.
„Jasno je da Kosovo nije ispunilo sve svoje obaveze, ali oni rekli i da Beograd nije, i da ima još da se radi na integraciji elektroenergetskog sistema… Realnost je da obe strane moraju da se fokusiraju na ono što bi trebalo da urade da bi stvari krenule napred“, istakao je Skat.
Govoreći o imenovanju Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, Skat je istakao da je to važan signal za sve zemlje u regionu da Amerika želi ovde da ostane i igra jaču ulogu u rešavanju problema u regionu.
Ideja „bratstva i jedinstva“ koja je postojala u bivšoj Jugoslaviji, prema njegovim rečima, nije bila loša i ljudi to moraju da povrate. Devedesete su, kako je rekao, uništile mnoge snove i raskinule tkivo regiona, ali svoje susede ne možete birati i lideri zemalja regiona stoga moraju jačati saradnju.
O bojkotu
Upitan o bojkotu izbora koji je najavio deo srpske opozicije, Skat je rekao da nije prikladno da kao strani diplomata komentariše unutrašnje prilike u zemlji, ali da smatra da opozicija treba da učestvuje u izbornoj trci.
„Ima puno pritužbi (na izborne uslove). Neke su osnovane – nije normalno da glasovi iz opozicije ne mogu da se čuju na javnim televizijama koje plaćaju svi građani, ali jedini način da se proveri kakva je podrška je da se izađe na izbore“, poručio je.
Skat je rekao da uprkos stanju u medijima, opozicija ipak ima prostora da svoje stavove iznosi u određenim dnevnim i nedeljnim novinama, kao i na TV N1, ali i na društvenim mrežama.
Podsetio je i da izborni uslovi nisu bili pošteni ni za vreme Miloševića, pa je ipak svrgnut na izborima, kao i da je aktuelna vlast, kada je bila u opoziciji, takođe smatrala da izborni uslovi nisu dobri, ali se borila i na kraju pobedila u izbornoj trci.
O medijima
Govoreći o sopstvenom odnosu sa srpskim medijima, Skat je pohvalio profesionalne medije, ocenivši da su bili vrlo pošteni, ali je izneo kritike na račun tabloida koji, kako je rekao, proizvode krize kako bi prodali novine.
„Sve svode na borbu dobra i zla, i prave karikature od ljudi. Amerika je dobar materijal za taj proces (…) Da sam obratio pažnju na svaku laž ili poluistinu o sebi ili svojoj zemlji, i za to dobio dinar, bogat bih otišao u penziju“, rekao je uz osmeh Skat.
Kazao je i da mu je žao što Srbija beleži pad na globalnim listama medijskih sloboda, ali je dodao i da su Sjedinjene Države takođe slabije rangirane na tim listama nego ranije.
„Ovde postoji sloboda govora, ali manjak pristojnosti. Vidimo kako ljudi govore najneverovatnije stvari na društvenim mrežama koje nikome ne bi rekli u lice. To je fenomen koji postoji i u Americi – prazni se srednji prostor i sve je više ekstrema sa obe strane“, upozorio je.
Skat je na kraju dodao da iako ekonomija Srbije ide u dobrom pravcu, postoji strahovanje da taj rast ne može da sustigne trend odlaska ljudi iz zemlje. Stoga, kako je rekao, zemlje regiona moraju da učine više kako bi stvorile okruženje u kojem bi omladina videla svoju budućnost.