Šta vam prvo padne na pamet kada čujete reč „K-pop”?
Članovi benda BTS, koji nose jakne sa kopčama i plešu savršeno sinhronizovano? Ili ženska grupa Blackpink, koja je nastupala na festivalu Coachella u kul odeći i sa pravilno uvijenim loknama?
Reporterka The New York Times-a iz Seula, Jin Yu Young, piše da ovi najpopularniji K-pop bendovi nisu jedini u celoj toj industriji. „Šta kažete na nezavisnu grupu ležerno obučenih mladih ljudi, okupljenih oko miksete u svom jednosobnom studiju, preko puta chicken fried restorana u Seulu“, pita Young.
„Daj jači bas“, kaže Omega Sapien, vokal benda. On je momak zelene kose. Njihov studio je pun umetničkih dela, vinil ploča, tegova i ostalih stvarčica. Drugi pevač čvrsto spava na kauču, uprkos muzici i galami.
Ova slika predstavlja svakodnevicu benda Balming Tiger, alternativne K-pop grupe. Njihova muzika je fuzija različitih žanrova od elektro do hip-hopa, pa sve do fanki i hard tonova. Njihov izgled, neuredan i grub, daleko je od profesionalnog stajlinga po kojima su poznate grupe koje većina sveta povezuje sa K-popom.
Ipak, prema Omega Sapienu, K-pop je svaka muzika koja dolazi iz Južne Koreje. „Sve stvoreno u toj oblasti je K-pop.“
„K-pop“ je skraćenica za korejsku popularnu muziku, ali se često uzima još konkretnije: grupe devojaka ili dečaka, čiji su članovi poznati kao idoli (jer imaju brojne i odane fanove).
Njihova muzika je uglavnom „formulisana“, a nastupi često perfektno koreogrfisani. Svetske kompanije ulažu u ovakvu vrstu muzike, na primer u sponzorisanje njihovih stajlinga i ostalo ulažu milione evra, ali to u Južnoj Koreji nije najpopularniji muzički žanr.
Prema podacima skorašnjih istraživanja južnokorejske vlade, K-pop grupe su mnogo brojnije od nezavisnih, alternativnih i pojedinačnih umetnika.
„Imam osećaj da većina ljudi zna ili je bar čulo za termin K-pop. Pod tom većinom ubrajam ljude širom sveta, a ne samo u Koreji. Prva asocijacija su uglavnom grupe ženskih i muških bendova, koji izgledaju slično i plešu slično“, objašnjava Regina Kim, novinarka iz Njujorka koja piše o korejskoj pop kulturi.
Kim dalje dodaje da su tokom njenog odrastanja u Nju Hejvenu, R&B i dens muzika iz Južne Koreje takođe smatrani K-popom.
Što se Južne Koreje tiče, istraživanja iz 2023. godine su pokazala da su balade, a ne K-pop grupe, zapravo omiljeni žanr nacije. A većina ispitanika se izjasnila da više voli sporije žanrove muzike.
Grupa Balming Tiger sebe svrstava u K-pop, ali ne smatra sebe „idolima“, odnosno bendom sa puno opsednutih fanova. „Čak i da želimo da budemo kao idoli, ne možemo“, rekao je Čanhi, ali i stilista, video montažer, editor fotografija ovog korejskog benda.
„Naše nesavršenosti su ono što nas zapravo čini privlačnim“, rekla je druga pevačica, Sogum, jedna od dve devojke iz grupe.
„Želimo da nas ljudi primete i da shvate da je K-pop kul, ne samo u kontekstu toga da smo lepi i zgodni, već i kao bendove koji privlače raznoliku publiku“, dodala je Sogum.
Ovaj bend ne mašta o velikoj slavi, već o široj poznatosti, dakle o privatanju od strane širih grupa ljudi. Može se reći da su već delmično uspeli u tome, pošto su krajem prošle imali uspešnu turneju po Evropi, Aziji i Americi, a sve to bez finansijske podrške ili marketinške moći velikih kompanija i industrije zabave u Seulu.
Ime grupe „Balming Tiger“ potiče od Tiger Balm – singapurske masti. Počeli su u industriji zabave, kao organizatori događaja sa DJ-evima širom Seula.
Postepeno su se uključivali u poslove muzičara i producenata i evoluirali u pravcati bend. Chanhee i Omega Sapien su oboje napustili školu kako bi se posvetili bendu, jer probe i ostale stvari zahtevaju gotovo celodnevni rad.
„Prvo sam lagao mamu… Smišljao sam izgovore da pravim pauzu od škole kako bih otišao u vojsku“, kaže Chanhee. Svoj prvi album objavili su 2021. godine.
Priče poput ovih, da je neko od potpune anonimnosti postao popularan i idol, bile su praktično nerealne i nemoguće ranije.
K-pop izvođači uglavnom prvo odlaze na audicije menadžerskih kompanija, a ako tamo prođu dobro, idu na rigorozne obuke koje mogu da traju i godinama.
Takve kompanije često insistiraju na autoritetu, ne obraćajući pažnju na posledice po muziku. Mnogima od njih se govori šta smeju, a šta ne smeju da govore u javnosti, ponekad se čak nadgleda i njihova ishrana. Neki od njih tvrde da im je rečeno čak i da ne izlaze, jer bi se „njihovi fanovi osećali iznevereno“.
Daniel Anderson, pisac K-pop tekstova iz Sijetla, kaže da menadžerske kompanije rade dobar posao. „Kompanije onda od tih ličnosti stvaraju idole. Oni dobro znaju kako da izgrade cele priče oko njihovih života. To onda privlači bezbroj fanova.“
Anderson objašnjava da menadžeri grade tu sliku i imidž benda određivanjem onoga šta njegovi članovi nose, šta govore, ko je u grupi smešan, ko je introvertiran, ali dodaje da fanovi vole da idoli budu što autentičnij.
Posmatrači K-popa kažu da ovakva slika u toj sferi muzičke industrije, odnosno strog i rigorozan sistem vrednosti, odražava širi društveni pritisak koji postoji u Južnoj Koreji. To je sistem koji nameće pravilo: Nema prostora za greške.
Kim dodaje da su K-pop spotovi zapravo često nalik kratkim holivudskim filmovima, sa sjajnom produkcijom, neverovatno zgovnim ljudima, perfektno uvežbanim koreografijama i ludim stajlinzima.
Ipak, pošto je na K-pop tržište poslednjih godina ušlo mnogo novih umetnika – sve teže izdvojiti se i biti poseban po nečemu, kaže Šin Čo, direktor marketinga u K-pop i J-pop industriji.
„Jednostavno ima mnogo talentovanih i vrednih ljudi“, dodaje Čo.
Jedan od načina da se istaknete u tom okruženju, jeste da radite samostalno.
Balming Tiger ima 11 članova, uključujući sve ljude iza scene (producente, tekstopisce, videografe). Muzika, spotovi i koreografija su u potpunosti njihovi.