Mi se već nalazimo u krizi, i ignorisanje toga znači ignorisanje realnosti, rekao je Mario Dragi, nekadašnji šef Evropske centralne banke, spasilac Italije u koroni, i jedan od najvećih ekonomista sveta, predstavljajući izveštaj „Konkurentnost EU: Pogled unapred“, koji je od njega naručila Ursula fon der Lajen.
I? Plan koji je sa grupom eksperata spremao više od godinu dana praktično je odbijen.
Dijagnoza je matematička. Ne postoji nijedna evropska kompanija koja je nastala u poslednjih 50 godina da vredi 100 milijardi, dok je u istom vremenu nastalo šest najvećih svetskih (i američkih) koje vrede preko bilion dolara: Epl 3,2 biliona, Majkrosoft 3,2 biliona, Nvidia 2,8 biliona, Alfabet (Gugl) 1,9 biliona, Amazon 1,9 biliona i Meta (Fejsbuk) 1,3 biliona. Sa decimalama: 15 biliona.
Dragi je ne samo popisao sve već i dao jasne predloge, ulaganje od 800 milijardi godišnje (izdavanjem evroobveznica) – oko 4,5 odsto BDP-a EU, ili tri puta nekadašnji Maršalov plan, koji je bio jedan do dva odsto u postratnom periodu, a koji bi vratio investicioni nivo u EU na onaj iz šezdesetih i sedamdesetih godina. Ako se to ne desi, napisao je, Evropa ide u „laganu agoniju“.
Ovde bih zastao na dva pojma: postratno vreme, izgleda da toga još nismo svesni, i lagana agonija, definicija evropskog duha.
Socijalne države više nisu održive. Kao evropska zemlja toga bismo morali i mi da budemo svesni, naročito ukoliko želimo da navijamo za svoj kontinent, pošto je svaka priča o Americi i Rusiji za „Tri karte za Holivud“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 662
Tagovi
