„Igra između dve vatre ili naklonost Putinu?“: Šta se krije iza Orbanove kampanje pred izbore u Mađarskoj

Do početka ruske invazije na Ukrajinu kampanja Viktora Orbana zasnivala se pre svega na odbrani „tradicionalnih vrednosti“ i „zaštiti dece od LGBT propagande“.

Ni Ukrajina ni Rusija nisu bile deo slogana Orbanove vladajuće partije Fideš, kao ni slogana opozicionih partija koje su se ujedinile kako bi ga skinule sa vlasti.

Međutim, rat je sa novom izbegličkom krizom i geopolitičkim promenama drastično promenio politički kontekst pred opšte izbore, koji će se u Mađarskoj održati 3. aprila, piše Gardijan.

Iako je primio veoma toplu dobrodošlicu u Kremlju samo tri nedelje pre početka invazije, Orban ju je osudio i makar javno se distancirao od svog dugogodišnjeg prijatelja Vladimira Putina, pridruživši se sankcijama koje su ostale zemlje Evropske unije uvele Rusiji.

Otvoreno neprijateljstvo prema izbeglicama bilo je jedan od osnovnih problema Orbanove politike, ali sada je on ipak odličio da dopusti ulaz u Mađarsku onima koji beže od ruskih bombi. Više od 200.000 Ukrajinaca je zatražilo utočište u Mađarskoj.

Mađarska opozicija Orbana je stalno karakterisala kao Putiovog slugu koji nema srama, a čije su veze sa Rusijom pretnja za nacionalnu bezbednost. Te veze bile su toliko bliske da je Orbanov ministar spoljnih poslova Peter Šijarto dobio Ruski orden prijateljstva, koji mu je uručio ruski kolega Sergej Lavrov u decembru prošle godine.

„Orban i Putin ili zapad i Evropa – to su ulozi. Izbor između mračne i dobre strane istorije“, napisao je kandidat za premijera ujedinjene opzicije Peter Marki-Zaj na društvenim mrežama.

Fideš međutim i dalje vodi u anketama. Prema podacima Nezoponta, koji je blizak vladajućoj partiji – 49 odsto birača bi glasalo za Fideš, za razliku od 41 odsto koji bi glasali za opziciju.

Međutim, prema poslednjim informacijama, podrška Orbanovoj partiji je znatno opala, a razlika u odnosu na opoziciju je samo 3 odsto.

Nakon 12 godina na vlasti, Orban se nada da će obezbediti još jedan mandat svojom podrškom Ukrajini, čime bi utišao kritike usmerene njegovim vezama sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, jedino Fideš može da zaštiti Mađare od konflikta koji se dešava u blizini. Ne samo da je glas njegovoj partiji glas za mir – jer vlada neće slati oružje u Ukrajinu – nego je i opozicija ta koja je na strani rata, tvrdi Orban.

„Opozicija je izgublila razum. Oni bi bez razmišljanja uleteli u okrutan i krvav rat i poslali mađarske trupe i oružje u prve redove. Ne smemo dozvoliti da se to dogodi. Nijedan Mađar ne sme da se nađe između ukrajinskog nakovnja i ruskog čekića“, rekao je Orban.

Izborni posteri koji se nalaze na Bilbordima u Budimpešti gotovo isključivo pripadaju Orbanovoj stranci i većina referiše na „zaštitu, mir i sigurnost Mađarske“. Na nekima od njih je međutim sprejem ispisano slovo Z, koje treba da podseti birače na Orbanove bliske veze sa Putinom.

Orbanov pokušaj izbegavanja priklanjanja bilo kojoj od dve zaraćene strane naišao je na prezir nekih mladih glasača.

„Orbanova odluka da pokuša da igra između dve vatre je sramota za ovu zemlju. Vlada nije uradila ništa kako bi pomogla Ukrajincima koji su ugroženi“, rekao je 26-godišnji Danijel koji radi kao inžinjer.

Uprkos tome, politička mašinerija koju je Fideš stvorio daje mu prednost u promociji narativa „mira i sigurnosti“.

Politički analitičar Lakner Zoltan rekao je Orban ima mnogo više resursa na raspolaganju kako bi pridobio glasače.

„Fidešu nije bilo potrebno ni nedelju dana da stvori novu kampanju koja Orbana prikazuje kao mirotvorca koji je garant bezbednosti“.

Fideš i njegovi saveznici kontrolišu većinu mađarskih medija, uključujući i nacionalnu televiziju. Orban se nalazi u medijima mnogo više nego opozicija, a njegovo obraćanje se na jednom kanalu sa nacionalnom frekvencijom ponovilo čak devet puta za 24 sata.

Marki-Zaj predvodi koaliciju Ujedinjeni za Mađarsku koja se sastoji od šest partija i uključuje socijaliste, socijaldemokrate, zelene, liberale, čak i krajnje desnu partiju Jobbik. Orbanove bliske veze sa Rusijom poslužile su im za slogane kakav je – „Mađarska neće postati ruska kolonija“ i „Putin ili Evropa?“.

Međutim, različitost partija u koaliciji je njena najveća slabost. Prema navodima Nezoponta – rat u Ukrajini mnogo više ide na ruku vladajućoj partiji, nego opozicionoj koaliciji, zbog toga što ljudi u ovakvim vremenima krize žele da se osećaju sigurno.

Prema rečima Petera Kreka, direktora Političkog instituta u Budimpešti, Orbanova bliskost sa Putinom mu se nakon 12 godina obila u glavu.

Veza je ostala čvrsta i nakon ruske invazije na Ukrajinu, što se vidi u medijima koji su bliski vlasti, a koji su obaveštavali u proruskom tonu i invaziju nazivali „specijalnom vojnom operacijom“, a ne „ratom“.

Ana Dolat, koja predvodi liberalnu Momentum Mozgalom partiju tvrdi da Orbanove veze sa Putinom neće znatno naškoditi njegovo reputaciji u Mađarskoj.

„Morate imati u vidu koliko je propaganda važna u Mašarskoj“, rekla je ona.

Ipak, postoje određeni problemi za Orbana, a oni se tiču pre svega ekonomije. Vrednost forinte je pala na istorijski minimum, a inflacija nije bila veća u prethodnih 15 godina.

Vlada je ograničila cene goriva, brašna, suncokretovog ulja, šećera i mesa, ali Orban se susreće sa opasnošću da izgubi ono na čemu je zasnivao svoju politiku prethodnih godina, a to su jeftine cene goriva i grejanja. S obzirom na to da 95 odsto rezervi gasa dolazi iz Rusije, Orban nije uveo sankcije na uvoz ruskog gasa.

Ko god bude na vlasti nakon izbora 3. aprila, naći će se u ekonomskoj i geopolitičkoj situaciji bez presedana. Jedan od Orbanovih slogana je i „Mađarska ide napred, a ne nazad“. Na nekim bilbordima je opozicija reč „nazad“ zamenila rečju – „Moskva“.