Ilegalne droge, anonimne žrtve i tolerancija

Godinama raste broj ljudi koji umiru zbog konzumiranja ilegalnih droga. I danas, 21. juna, na Međunarodni dan sećanja na preminule zavisnike, postavlja se pitanje da li politika treba da bude represivna ili tolerantnija?

Ovde, u takozvanom prostoru za konzum droge u Hamburgu, narkomani mogu da u klinički čistoj atmosferi, sa svežim i sterilnim iglama, uzimaju droge, najčešće kokain i heroin. Centar je nazvan „Abrigado“, što na španskom znači „zaštićen“, piše Dojče vele.

Tu mogu i da se tuširaju, u kafeu koji pripada ustanovi mogu da nešto pojedu i popiju. A ovdašnji socijalni radnici mogu da im pomognu i u određenim životnim situacijama, na primer, da im pomažu prilikom odlazaka u opštinu.

U jednoj posebnoj prostoriji, od ranih popodnevnih sati, četvoro ljudi istovremeno može da konzumira drogu koju donese. Socijalni radnici Herman i Oli pre toga pripremaju sterilisane kašike, špriceve, kao i komadiće vate i flastere.

Posle kratkog sastanka sa ostatkom tima, njih dvojica u 13:30 otvaraju vrata pred kojima već čekaju desetine ljudi. Većina njih dolazi redovno i poznaje pravila: svako mora da stavi medicinsku masku na lice i da se upiše u listu. Posle toga preostaje – strpljivo čekanje.

Sećanje na žrtve je deo posla

Gonzo dolazi ovamo od prvog dana rada „Abrigada“, znači: 28 godina. „Mislim da bih već bio mrtav da nema ove radnje. Kuvali bismo heroin po nekakvim zdnjim dvorištima ili narkomanskim jazbinama gde je sve prljavo“, kaže. „Tamo niko nije prao ruke ili dezinfikovao stvari – a ovde se na to pazi“.

Godine 2021, u Nemačkoj je četvrti put uzastopno zabeležen porast broja umrlih od konzumiranja ilegalnih droga. Reč je o 1.826 muškaraca i žena. Najčešće se radi o konzumentima heroina i drugih opijata. Poverenik nemačke vlade za zavisnosti i droge, Burkard Blinert, ovako komentariše razvoj situacije: „Tužan sam zbog ovih brojki. One su šokantne i pokazuju da nemačka politika na planu droga mora da se promeni“.

Problem je ogroman i čitavom svetu. U SAD već godinama vlada nezapamćena kriza. Svakih pet minuta tamo neko umre zbog prejake doze opioida.

U hamburškom „Abrigadu“ je posebno loša situacija vladala u martu i aprilu ove godine. Herman i Oli se upravo pripremaju za Međunarodni dan sećanja na preminule zavisnike od droga – 21. jul. U njihovom centru će biti održan i prigodan govor, a gosti i socijalni radnici će izložiti kamenove na kojima su napisana imena preminulih.

Od droga se, nažalost, umire

U prostorijama hamburškog centra još niko nije umro – svi hitni slučajevi su mogli da se reše rutinskim merama prve pomoći. „Prvi hitni slučajevi koje sam doživeo, doveli su me do mojih granica“, kaže Herman. Sada je sve drukčije: „Znaš kako da se postaviš u takvoj situaciji, već si je doživeo, umeš da nađeš rešenje“.

Smrtni slučajevi do kojih je došlo van „Abrigada“ i koje nisu mogli da spreče, teško pogađaju Olija i Hermana. Oli se seća svog prvog gosta o kojem se starao i koji je umro. „To me je dosta teško pogodilo, toga se još dobro sećam“.

Herman to ovako opisuje: „Čovek sa kojim smo ovde gotovo svakodnevno imali kontakt, pretvara se u broj dosijea.“ Socijalni radnici često samo od drugih gostiju saznaju da je neko umro, a gotovo nikad ne saznaju ni gde je preminuli sahranjen.

Da li stroža politika prema znači i manje žrtava droga? Istraživač Haino Štever, direktor Instituta za istraživanje zavisnosti u Frankfurtu, već decenijama se bavi tom problematikom. On je pristalica politike koja ne kriminalizuje konzumiranje droga.

Kakva politika je ispravna?

„S jedne strane imamo jednu vrlo permisivnu politiku spram duvana i alkohola, politiku koja je vrlo liberalna i rekao bih, vrlo neregulisana. S druge strane, prema ilegalnim drogama smo vrlo represivni. Ta podeljenost je karakteristika nemačke politike na planu droga“, kaže Štever za DW.

I dok se konzumenti malih količina kanabisa progone i kažnjavaju, nema strategije za narodne droge kao što su duvan ili alkohol. „Godišnje imamo 127.000 mrtvih zbog duvana, a oko 74.000 mrtvih zbog alkohola. Žrtve droga su i ljudi koji su prerano preminuli zbog svog riskantnog konzumiranja duvana ili alkohola“, kaže Štever.

I pored toga, u Nemačkoj se naziru neke promene. Kanabis bi trebalo da bude legalizovan. Sprovode se i testiranja naloksona, spreja za nos koji može da zaustavi predoziranje heroinom. A u centrima kao što je „Abrigado“ vrše se i provere čistote donetih droga. Nemačka vlada trenutno ne ide u pravcu kriminalizacije konzumiranja droga. Konzervativni političari se zbog toga bune.

Socijalni radnici „Abrigada“, međutim, pozdravljaju aktuelni kurs vlade. Oni se prema svojim gostima ne ponašaju kao tutori i ne nastoje da ih po svaku cenu odvrate od droga. S druge strane, i njihovi gosti su svesni da je zavisnost od droga opasna. „Znam da verovatno neću doživeti 90-tu“, kaže Gonzo. On je u aprilu našao svog dugogodišnjeg prijatelja mrtvog u krevetu. Ne zna ni šta je bio uzrok smrti, ni gde je taj čovek sahranjen.