Evropska unija po prvi put namerava da reguliše primenu veštačke inteligencije, dakle računarskih programa koji imaju sposobnost da uče. Evropski parlament od srede 14. juna počinje u Strazburu raspravu o odgovarajućem predlogu zakona, kako prenosi Danas.
Šef kalifornijske firme OpenAI, koja je na tržište izbacila generator tekstova ChatGPT, prilikom posete Nemačkoj upozorio je na opasnost od suviše velike regulacije – ali svoju pretnju da ChatGPT zbog toga možda neće biti dostupan u Evropi, Sem Altman u međuvremenu je povukao. Pravila za veštačku inteligenciju su u načelu dobra, kaže Altman, ali „potrebna nam je jasnoću“, dodao je.
Sem Altman je uticajan na sceni koja se bavi veštačkom inteligencijom, a u Berlinu ga je primio i savezni kancelar Olaf Šolc.
Neće biti zabrana, uspostavljaju se evropski standardi
To lobiranje na najvišem nivou firme OpenAI, odnosno matičnog koncerna Majkrosoft, ne zabrinjava poslanika u Evropskom parlamentu Renea Repasija. Evropsko tržište je, kaže, suviše privlačno za ponuđače veštačke inteligencije da bi ga zaobišli. „Onaj ko ovde želi da prodaje svoju veštačku inteligenciju, mora da se ravna prema našim standardima“, kaže Repasi koji tu temu prati za evropske socijaldemokrate.
I američki Kongres nastoji da uvede pravila za umjetnu inteligenciju. Evropski poslanici su u kontaktu s američkim kolegama, kaže Repasi. „Na kraju želimo da stvorimo standarde koji imaju smisla, a ne da oni budu u međusobnoj konkurenciji.“
Američki tehnološki koncerni imaju mnogo kapitala, neverovatne količine podataka i jedinstven povlašćeni položaj koji bi hteli da sačuvaju, naglašava Repasi. Ali, to ne znači da bi pravila u Evropi sprečavala inventivne start-apove da dalje razvijaju veštačku inteligenciju. „To što je toliko mnogo tehnoloških divova u SAD pre ima veze s lošim tržištima na kojima deluju monopolisti, a manje s pitanjem gde postoje veće inovacije.“
Upozorenja na opasnosti od veštačke inteligencije
Jedan od tvoraca veštačke inteligencije, bivši saradnik Gugla Džefri Hinton, nedavno je u intervjuima upozoravao na opasnosti od njegovog sopstvenog proizvoda. Generativna veštačka inteligencija mogla bi uskoro možda da bude inteligentnija od ljudi koji su je stvorili, rekao je. Još se ne mogu sagledati promene koje ona donosi na tržište rada. Čak i ljudi koji razvijaju te sisteme i vodeći ljudi Majkosofta ili Gugla priznaju da ni oni sami više ne znaju kako tačno funkcionišu primene veštačke inteligencije. U jednom otvorenom pismu naučnici i preduzetnici, među kojima je i vlasnik Titera Ilon Mask, predložili da se do kraja godine napravi pauza kako bi se postavile granice razvoja veštačke inteligencije.
Evropska unija reaguje novim zakonom o kojemu se raspravlja već dve godine. On u načelu predviđa da se primena veštačke inteligencije podeli u različite razrede rizika. „Veoma rizični sistemi“, oni koji neprihvatljivo analiziraju i predviđaju društveno ponašanje ljudi, trebali bi da budu zabranjeni. „Rizični sistemi“ trebali bi da budu podvrgnuti pravilima i ograničenjima. „Jednostavne primene“, među koje bi sigurno spadao i generator tekstova ChatGPT, ne bi trebalo da budu preterano ograničavane.
Ali, usluge koje budu stvorene uz pomoć veštačke inteligencije trebalo bi da budu posebno označene. Poslanik u Evropskom parlamentu Rene Repasi kao primer navodi zahtev za potrošački kredit. Njega već danas često proveravaju automatski programi. „Ako provera ispadne negativna, mi želimo da može da se zahteva da sve još jednom proveri čovek. Ali, za to je potrebno znati da je čovek pre toga razgovarao s veštačkom inteligencijom.“
Zakon o veštačkoj inteligenciji za dve godine
Zakon o veštačkoj inteligenciji u Evropskoj uniji mogao bi da stupi na snagu početkom 2025. godine. Nije potrebno samo da ga usvoji Evropski parlament, nego i da ga prihvati svih 27 zemalja-članica.
Programi veštačke inteligencije kao što je ChatGPT, pre dve godine još nisu bili na tržištu, a mogli bi da budu veoma unapređeni dok u Evropskoj uniji stupi na snagu zakon, kaže poslanik u Evropskom parlamentu Aksel Fos. „Razvoj je toliko brz da mnogo toga uopšte više neće odgovarati vreme kad zakon bude stupio na snagu“, izjavio je Fos u razgovoru za DW još u aprilu. On se za demohrišćansku poslaničku grupu već godinama bavi veštačkom inteligencijom i jedan je od vodećih ljudi koji izrađuju Zakon o veštačkoj inteligenciji EU.
Fos upozorava na opasnost od strogih zabrana. „Zapravo bismo – s obzirom na konkurentnost i s obzirom na to da već zaostajemo – trebalo da imamo više pionirskog duha, kako bismo se intenzivnije bavili veštačkom inteligencijom. Ali, ono što se čuje od većine u evropskom parlamentu jesu strahovi i brige, kao i pokušaji da se sve isključi.“ Poverenici za zaštitu podataka-zemalja članica zahtevaju nezavisni nadzor primena veštačke inteligencije i dalje prilagođavanje propisa o zaštiti podataka.
Zakon o veštačkoj inteligenciji trebao bi da bude fleksibilan, smatra socijaldemokratski poslanik Rene Repasi. Pitanje šta je kod veštačke inteligencije veoma rizično ili manje rizično, ne bi trebalo da bude regulisano u tekstu zakona, nego u dodatku. To onda, kaže, može prema potrebi veoma brzo da se promeni i prilagodi tehnološkom razvoju.
„Tehnički pregled“ za veštačku inteligenciju
Firma koje bi htele da u Evropi prodaju rizične primene veštačke inteligencije, morale bi, prema predlogu zakona, da ispune stroge uslove i uspostave menadžment rizika za svoje proizvode. Podaci uz pomoć kojih se treniraju programi veštačke inteligencije takođe bi morali da budu provereni. Ljudi koji na raspolaganje stavljaju podatke morali bi da budu obavešteni u koju svrhu se oni koriste.
Italijanska ustanova za zaštitu podataka u aprilu je na neko vreme zabranila Chat GPT zbog nedostataka u oblasti zaštite podataka i ponovo ga dozvolila tek nakon što je firma OpenAI izvela neke promene.
U Nemačkoj su Udruženje za tehnički pregled (TÜV), Savezna ustanova za bezbednost informacione tehnologije i Fraunhoferov institut za inteligentne analitičke i informatičke sisteme razmišljali o uvođenju certifikata za programe veštačke inteligencije. Slično kao kod automobila koji mora da prođe tehnički pregled, i veštačkoj inteligenciji bi nezavisni stručnjaci trebalo da izdaju certifikat. Kod primena kao što je autonomna vožnja automobila ili roboti u medicini koji vrše operacije, potrebno je veliko poverenje u veštačku inteligenciju, a to bi moglo da se postigne izdavanjem certifikata, piše Dojče vele.
Tagovi
