Znate li šta je zajedničko crtanim filmovima Beti Bup, Bambi, Mornar Popaj i Moj mali poni? Sve njih kreirale su pionirke animacije poput Loti Rajniger, Rite Skot, Lilijan Fridman Astor, Loren Faust. Naravno, kao deo timova koje su predvodile i činile njihove kolege. Ipak, one su se svojom kreativnošću upisale u istoriju animacije, utirući put drugim ženama za bavljenje ovom uzbudljivom profesijom.
Animacija je danas i dalje dominantno muška oblast, iako statistika organizacije „Žene u animaciji“ pokazuje da više od 60 odsto studenata animacije i umetnosti u svetu čine – žene. Međutim, one zauzimaju samo 20 odsto pozicija u kreativnoj industriji i tek nešto više od 10 odsto rediteljskih i producentskih pozicija u animaciji. Kao jedna od najvećih barijera javlja se tranzicija iz školskih klupa ka radnim stolovima.
Ipak, poslednjih godina svedočimo sve većim naporima industrije za rodnom jednakošću i promocijom žena koje se nalaze iza crtačkih tabli. Analizirajući stanje u domaćim okvirima, razgovarali smo sa Draganom Jovanović, menadžerkom ljudskih resursa u ILBE Studios, studija u kojem je kreiran prvi domaći animirani serijal „Puffins Impossible“ sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi, koji se prikazuje na striming platformama u 160 zemalja širom sveta.
„U ILBE Studios, od samih početaka, doprinosimo jednakim šansama u zapošljavanju i afirmaciji žena, stručnih u oblasti animacije i filma. Kao još uvek mlad studio, koji postoji tek tri godine, ponosno ističemo da 50 odsto našeg tima čine žene, dok one takođe zauzimaju i polovinu liderskih pozicija. Ove brojke su rezultat orijentacije ka različitosti i individualnosti u našem studiju, kao i prepoznavanja, pre svega motivacije, talenta i profesionalnosti u procesu selekcije. Naša misija je da, zajedno sa drugim činiocima kreativne industrije, stvorimo okruženje koje motiviše umetnice i kreativne ekspertkinje da ostvare karijeru u oblasti animacije, radeći posao koji vole i za koji su se usavršile“, rekla je Jovanović.
Put do jednakih šansi za sve je dug za svaku industriju. Današnje stanje na globalnom nivou ne predstavlja novinu, već ustaljenu praksu u svetu animacije. Tako tokom tridesetih godina prošlog veka ženama nije bilo dozvoljeno da rade na vodećim pozicijama na projektima animacije, pa čak ni da budu potpisane kao autorke. Jedina mogućnost bila je da se zaposle u Odeljenju za mastilo i boje, bez obzira na talenat koji poseduju. Ipak, situacija se menja nakon početka Drugog svetskog rata, kada one predstavljaju jedinu radnu snagu, s obzirom na to da su se muškarci mahom nalazili na ratištima. Krajem prošlog i početkom ovog veka dolazi do ekspanzije industrije „crtanih filmova“, porasta broja žena animatorki, storibord umetnica, ilustratorki i drugih zanimanja, ali uz njihovu i dalje neočekivano nisku zastupljenost u radnom okruženju u odnosu na školske klupe.
Ipak, kreativna industrija se konstantno razvija i originalno „muške“ oblasti, poput gejminga i animacije, danas postaju sve otvorenije ka svima. Međutim, koliko će ceo ekosistem napredovati na planu jednakih šansi za sve, zavisi isključivo od udruženog delovanja svih njegovih činilaca.
