Povod ovog teksta je lep. Jubilej, koncertni spektakl „Indexi i prijatelji“ u četvrtak 27. oktobra u MTS dvorani u Beogradu. To je deo turneje koja obuhvata nastupe i u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju. Ponovo saundtrek mira i večnih hitova. U ovom Nedeljniku razgovor i sa nekadašnjim klavijaturistom Indexa i kasnije zvezdom Bijelog dugmeta Vladom Pravdićem.
Koliko si ti vremena proveo u Indexima?
Bio sam član benda od 1971. do 1973. Snimio sam tri singla a bilo je jedinstveno iskustvo svirati na turneji u SSSR-u. Dva i po meseca ideš po zemlji koju ne poznaješ nikako i koja je tada bila građena po modelu da dok si u hotelu i ako hoćeš da telefoniraš kući, treba da najaviš razgovor, dan i vreme, pa će neki operater da te spoji dok ti sediš u sobi i čekaš. Ali bez obzira na to, tu je fascinantna kultura i istorija. Ja sam napola Rus pa sam to gledao i drugim očima.
Bio sam pre nekoliko meseci u Stokholmu na koncertu Stonsa, poslednjem na evropskoj turneji, i bilo je fascinantno, divno. Sedim i gledam Džegera i ekipu i kontam – šezdeset godina Rolingstonsa i u publici četiri generacije. A evo, sada je i šezdeset godina Indexa i mi ćemo za neki dan biti na bini.
Šta je fenomen Indexa?
Nostalgičnost. Ima mnogo više jugonostalgičara nego što su spremni javno da priznaju, a muzika je oduvek bila taj kohezioni faktor koji je približavao, skupljao i lepio ljude.
Tagovi
