Nemaju samo Sjedinjene Američke Države svoj „zarđali pojas“, imaju ga i Englezi i jedna od glavnih provera za laburiste biće davanje odgovora na probleme tzv. West Midlands i severne Engleske. Kao i u SAD, ne računajući London, u tom pojasu se nalazi najveći deo muslimanske zajednice u Engleskoj. Rizik sa kojim se suočavaju laburisti i englesko društvo u celini jeste da postane zarobljenik dva ekstremizma. S jedne strane, ekstremna desnica nema potrebne brojeve da bi došla na vlast ali je značajno uticala na politiku i retoriku britanskih vlasti, medija i u široj javnosti. Na drugoj strani su tribuni rigidnog islama sa idejama o islamizaciji Velike Britaniji, oni predstavljaju izrazitu manjinu u muslimanskom delu stanovništva ali imaju disproporcionalnu vidljivost u javnosti jer su instrumentalizovani kako od planetarnih propagatora islamskog džihada, tako i od ekstremne desnice koja ih koristi kao neku vrstu strašila.
Analizirajući rezultate izbora dolazi se do zaključka da su desničarske snage, od Faražovih „reformista“ do torijevaca u manjini u poređenju sa proevropskim laburistima, liberalima, zelenima i škotskim nacionalistima koji su zajedno osvojili više od 55 odsto glasova. Problem je što dolazi do radikalizacije birača desnice vidljive kroz podršku Reform UK i skretanja ka desnici torijevaca kroz izvesni povratak Džonsona na čelo partije. „Stop the boat“ sa unutrašnjom porukom – zaustaviti migrante po svaku cenu, „Get back control“ sa lansiranjem ideje da su Englesku „oteli“ oni koji nisu Englezi i da zato treba povratiti vlast, nisu dolazili od minornih političkih partija ili pokreta već od vladajuće partije, premijera i ministara unutrašnjih poslova.
Faraž i serija istaknutih članova Konzervativne partije ne samo da citiraju Enoka Pauela, najvećeg rasistu koji je sedeo u klupama Vestminstera u 20. veku, nego govore da se inspirišu njegovim delom i govorima. Pre dve decenije političar koji bi se pozvao na Pauelove stavove bio bi primoran na ostavku u roku od nekoliko dana, danas na taj način obezbeđuje podršku u biračkom telu. Podsetimo, Pauel je posle Brikstonske pobune tražio da se iz Velike Britanije proteraju svi građani afričko-karipskog porekla.
Novom premijeru Starmeru je od velike koristi bilo njegovo iskustvo akumulirano s obavljanjem funkcije javnog tužioca, što je posledično doprinelo efikasnoj akciji i odgovoru institucija razbojnicima i huliganima, odnosno koordiniranom delovanju aparata sile i pravosudnih organa. Starmer je direktno učestvovao, kao javni tužilac, u smirivanju nasilnih protesta iz 2011. godine.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
