„Imali smo jedan faks i to je bila tehnika sa kojom smo ušli u borbu protiv Miloševićavog režima“: 30 godina Demokratske stranke – Čitajte u Nedeljniku

Kažu da je čovek bogat onoliko koliko dece ima. Demokratska stranka (DS) ima sedamnaestoro dece, ali za političke stranke to „pravilo“ ne važi. U februaru se navršava trideset godina od Osnivačke skupštine Demokratske stranke, koja je obeležila ove tri decenije višestranačja u Srbiji ne samo po tome što je najveći broj intelektualaca kroz ovu stranku ušao u politički život, već i zato što je zbog, za Srbiju specifične unutrašnje političke kulture, ona bila rasadnik najvećeg broj lidera, pa i drugih stranaka.

A sve je počelo u decembru 1989, u prostorijama Udruženja književnika Srbije u Francuskoj ulici br 7. To mesto je odabrano jer je jedan od osnivača, Miodrag Perišić, bio glavni urednik lista „Književne novine“, glasila Udruženja književnika, a Dušan Vukajlović kao sekretar Udruženja imao je ključeve i mogao je da obezbedi prostoriju za sastanak. Tu je dakle održan sastanak osnivača na kome je formulisano „Pismo o namerama“.

Slobodan Gavrilović, dugogodišnji visoki funkcioner stranke i neprestano od dana osnivanja član Glavnog odbora Slobodan Gavrilović kaže da su se na početku najčešće okupljali po kućama.

„Nekada bi to bilo u Ateljeu, nekada u Klubu književnika, pa u kancelariji advokata Đurđa Ninkovića u hotelu ‘Astorija’. Tu su, zapravo, bile naše prve prostorije. Potom smo se preselili u jednu straćaru sa dva mala odeljenja, u jednom je bilo Predsedništvo stranke, a u drugom uredništvo ‘Demokratije’. A onda je Mićun nekako dobio prostoriju na Učiteljskom fakultetu. To je bila jedna uzana prostorija, nešto malo duža. Imali smo jedan faks sa telefonom i to je bila cela tehnika sa kojom smo ušli u borbu protiv Miloševićevog režima na izborima 1990. godine“, kaže on za Nedeljnik.

CEO TEKST O 30 GODINA DEMOKRATSKE STRANKE ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU OD ČETVRTKA 30. JANUARA

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Svi čitaoci na poklon dobijaju petu i poslednju knjigu iz edicije „Senke nad Balkanom“ – „Knez Pavle: Samoubistvo Jugoslavije“