Aleksandar Vindman i njegov brat blizanac Jevgenij imali su samo tri godine kada su sa ocem i bakom, jevrejskim izbeglicama, napustili Ukrajinu sa svega 750 dolara i nekoliko kofera, u nadi da će u Americi pronaći bolji život.
Prošlo je 40 godina, Vindman se školovao na Harvardu, postao diplomata, odlikovani oficir američke vojske i ekspert za ukrajinska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
On će biti prvi zvaničnik Bele kuće koji će svedočiti u okviru istrage protiv američkog predsednika Donalda Trampa, koja može dovesti i do njegovog opoziva.
Vindman planira da istražiteljima, piše Njujork tajms, kaže da „ne misli da je bilo prema propisima“ to što je Tramp vršio pritisak na ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da u zamenu za novčanu pomoć bivšoj sovjetskoj državi Zelenski iskopa kompromitujuća saznanja o Džou Bajdenu, ali i da je osećao dužnost da prijavi sporni razgovor advokatu Bele kuće iz straha da bi mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost.
Svedočenje Aleksandra Vindmana, sa druge strane, nudi i uvid u životnu priču jednog imigranta i priču o dvojici braće blizanaca koji su vodili maltene iste američke živote.
Jevgenij Vindman takođe je oficir u američkoj vojci, a kao advokat za etička pitanja služi u Savetu za nacionalnu bezbednost.
Kada je Aleksandar Vindman odlučio da o Trampovom spornom razgovoru sa Zelenskim obavesti glavnog advokata Bele kuće Džona Ajzenberga, prvo se obratio svom bratu blizancu.
Obojica braće imaju svoje porodice, a oni njima bliski opisuju ih kao veoma pametne i veoma diskretne.
Sa starijim bratom Leonidom i ocem su napustili Kijev ubrzo pošto im je majka umrla, a baka je sa njima pošla da bi pomogla ocu koji je trebalo da brine o dečacima. Sve što su imali u Ukrajini su prodali kako bi preživeli u Evropi dok čekaju američke vize.
Vindman će ispričati pred Kongresom da je njegov otac po dolasku u Njujork 1979. godine radio nekoliko poslova kako bi ih izdržavao, a da je noću učio engleski. Kako je pred njima stalno isticao koliko je važno da se u potpunosti integrišu u novi sistem i da je, iako su vodili težak život, ova porodica uspela da ostvari sopstveni američki san.
Prvo je najstariji brat na koledžu odlučio da se pridruži vojsci, a dečaci su, ugledajući se na Leonida, takođe odlučili da karijere grade kao vojnici.
Aleksandar Vindman diplomirao je na državnom njujorškom univerzitetu 1998. godine, a pošto je 1999. završio obuku, otišao je u Južnu Koreju.
On će u svedočenju pomenuti da je u više navrata odlazio u inostranstvo, pored Južne Koreje i u Nemačku, a 2003. je u Iraku ranjen u eksploziji bombe. Tada je odlikovan.
Od 2008. godine je ekspert za političko-vojne operacije u Evroaziji. Na Harvardu je stekao master diplomu iz ruskih, istočnoevropskih i centralnoazijskih studija. Služio je u američkim ambasadama u Kijevu i Moskvi.
On je u pripremljenom uvodnom delu svedočenja naveo da je od proleća bio zabrinut pokušajima „spoljnih uticaja“ da stvore „lažni narativ“ o Ukrajini. Dokumenti u koje je uvid imao Njujork tajms ukazuju da je reč o Rudiju Đulijaniju koji je takođe vršio pritisak na Ukrajinu zahtevajući da se istraže veze Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera sa bivšom sovjetskom zemljom.
Tramp je u maju od Vindmana tražio da otputuje u Ukrajinu i prisustvuje inauguraciji Volodimira Zelenskog, a Vindman je do jula počeo ozbiljno da brine da administracija pritiska Zelenskog da pokrene istragu o Bajdenu.
Njegova briga samo se intenzivirala, kako je naveo u uvodnom delu izlaganja, kada je čuo sada već famozni telefonski razgovor Zelenskog i Trampa 25. jula.
„Nisam mislio da je prikladno zahtevati da strana vlada istraži američkog građanina“, navodi se u Vindmanovom svedočenju. „Bio sam zabrinut zbog implikacija američke pomoći Ukrajini.“
Upravo je poreklo Vindmanu omogućilo jedinstven uvid u odnose Trampove administracije sa Ukrajinom, pošto su ukrajinski zvaničnici upravo od njega u više navrata tražili savet kako da se ponašaju prema Đulijaniju.
Svedočenje potpukovnika Vindmana govori koliko o dužnosti, časti i patriotizmu, toliko o njegovom životu izbeglice.
„Sedim ovde, kao potpukovnik vojske SAD, kao imigrant“, reći će Kongresu. „Duboko cenim američke vrednosti, ideale i moć slobode. Ja sam patriota i moja je sveta dužnost i čast da branim našu zemlju, bez obzira na stranke ili politiku.“
Z. Vasic
Braca Vindman ostvarila americki svoj tzv americki san, postsli oficiri americke vojske koja omogucuje SAD da vlada svetom, a to je americki san i san svake imperije. A to sto je Vindman uradio ovo sto je uradio, nije zbog Amerike vec zbog sebe. Plasi se da bi se to naknadno saznanje moglo njemu obiti o glavu. Da je njemu istina i pravda vrhovni princip on bi bio prvo veliki covek, pa tek onda oficir, Ukrajinac i Amerikanac. Ne zameram mu, mali covek i treba da brine samo o sebi.