(Beta) – Redakcije Jug pressa i leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč najoštrije su osudili instagram kampanju beogradske Filološke gimnazije objavu Filološke gimnazije u Beogradu na instagram stranici Digitalni bukvar, koja je postavljena u vidu pitanja „Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije“.
Novinari dve redakcije ocenili su da se u kampanji ljudi sa juga Srbije pominju u ponižavajućem i pežorativnom smislu i da takvo pitanje, retoričko ili ne, ne bi smelo da stoji na društvenom nalogu škole „koja bi trebalo da baštini vrednosti jezičkog, dijalektskog i svakog drugog pluralizma“.
Iako je cilj, kako piše na sajtu, povećanje nivoa digitalne pismenosti u Srbiji, mnogi građani sa juga zemlje uvređeni su jer su u pomenutoj objavi prikazani kao antipod „vrednostima“ za koje se zalažu promoteri ovog projekta i gimnazija kao takva, objavio je Jug press.
Dodaju da novinari Nove Naše reči i Jug pressa, nisu dobili odgovore na pitanja koja su uputili administratorima instagram stranice, da otkriju „koja je pozadina ovog ‘diskutabilnog’ čina.
Na drugim portalima objavljeno je da se direktorka Filološke gimnazije ogradila od bilo kakve odgovornosti, i prebacila je na decu koja, kako je rekla „nisu imala nameru da nekog uvrede“.
Redakcije Jug pressa i leskovačkog nedeljnika NovaNaša reč, jedinog štampanog medija južno od Niša koji objavljuje i na „leskovačkom“ u nameri da sačuva ovaj govor, osudile su takav odnos učenika, nastavnog osoblja, pomoćnog osoblja i svakog ko čini odlučujuće telo Filološke gimnazije u Beogradu.
„Čvrsto smatramo da je kulturni diverzitet, pluralizam jezika, dijalekata, običaja i tradicija nešto šta treba čuvati, negovati i pre svega, poštovati. Nadamo se da će tu važnu lekciju naučiti i Filološka gimnazija, jer je to, uostalom, i jedini razlog zbog kojeg postoji“, naveli su novinari.
Projekat „Digitalna ekspedicija“ pokrenut je na inicijativu kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, a realizovan je uz podršku USAID, Propulsion i ministarstava Vlade Srbije.
Projekat Digitalni bukvar podržan je kroz otvoreni poziv u okviru programa Inicijativa za novu medijsku i digitalnu pismenost.
Dr. Klajn
To moze da bude arhaizam, ali je i jezicki nepravilno i ne moze da bude "pluralizam" - ljudi sa juga ne mogu da govore kao pre 100 godina, vec moraju da nauce da govore SRPSKI jezik. Ne mesavinu turskog, makedonskog, bugarskog i srpskog. I tacka.
Анонимни
Poražavajući nivo opšteg znanja!