Studija neuronaučnika Univerziteta u Mančesteru o uticaju iznenađenja na naše pamćenje nenamerno je otkrila metod koji bi mogao da nam pomogne da budemo bolji na ispitima.
U studiji, objavljenoj u magazinu Journal of Neuroscience, ljudima su pokazivali slike objekata koji su bili prirodni, poput voća, drveća i cveća, ili koje je napravio čoveka, kao što su kompjuterski miš i telefon. U studiji, naučnici su obučili 26 učesnika da očekuju veštačke ili prirodne objekte koristeći znakove kao što su trougao ili kvadrat.
Ceo eksperiment je zatim ponovljen sa još 24 osobe koje su imale funkcionalno skeniranje magnetnom rezonancom kako bi se otkrilo koji su regioni mozga korišćeni za učenje i preuzimanje informacija.
Kada je očekivani događaj, kao što je trougao koji prethodi objektu koji je napravio čovek, usledio nakon sličnog, ali neočekivanog — trougla koji prethodi prirodnom objektu — pamćenje učesnika je bilo pojačano.
Druga studija na MR skeneru dala je potpuno iste rezultate u ponašanju i pokazala je aktivaciju u hipokampusu mozga, memorijskom centru, regionima srednjeg mozga koji oslobađaju dopamin, i okcipitalnom korteksu, centru za vid.
Nasuprot tome, niz od dva neočekivana slična događaja takođe je pokrenuo vizuelne oblasti u mozgu, ali nije poboljšao performanse pamćenja, piše Medical Express.
„Već znamo da ako se očekivanje prekrši pre ili tokom učenja, to pokreće mehanizam prilagođavanja koji rezultira boljim pamćenjem za neočekivane događaje. Ovaj eksperiment pokazuje kako mehanizam utiče kada pokušavamo da preuzmemo informacije“, kaže glavna autorka dr Darija Frenk, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta u Mančesteru.
Hipokampus kodiraili stvara sećanja, ali i vraća sećanja. Sa samo ograničenom količinom resursa za dodelu jednom i drugom, ova dva mehanizma su u sukobu.
Dakle, kada se desi nešto neočekivano, naš mozak se fokusira na spoljašnje okruženje kako bi mogao da nauči nešto novo, nešto što u početku nije očekivao. Naučnici već znaju da iznenađenje uključuje način učenja mozga, međutim, trenutna studija je prva koja istražuje kako mozak koristi mehanizam kada pokušavamo da preuzmemo informacije.
Dr Frenk dodaje da iako ova studija nije procenila uticaj ovih nalaza na spremanje ispita i učinak, logično je videti implikacije.
„Dakle, kada je cilj da se dobiju informacije – susret sa iznenađujućim događajima kao što je spremanje ispita u kafiću ili drugom nepoznatom okruženju bi uključio mehanizam kodiranja koji može da poboljša pamćenje za budući ispit. Ali i obrnuto je tačno: kada pokušavate da zapamtite nešto što ste već naučili tokom samog ispita, poznato i očekivano okruženje može da bude od pomoći i podrži izvlačenje informacija iz memorije“.
Tagovi
