„Ovo ti je jedan poseban grad“, rekao je Baka Slišković na početku velikog intervjua objavljenog u novom broju Nedeljnika.
A onda nam je „ispričao jednu priču“.
„Imo sam ti ja u djetinjstvu nerazdvojnoga druga, svi ga zvali Metla. U ovom gradu svak ima makar jedan nadimak. I tako ti ja sa Metlom živio, drugovao, odrastao, bili nerazdvojni, i Metla ti pre četiri godine umre. Znaš šta u tom trenutku shvatim? Pa ja ne znam kako je čovjeku ime i prezime. Hej, godine i decenije prijateljstva i ja ne znam kako mi se jaran zove. Jer to nikad nije ni bilo bitno, ako ćemo pravo. Kome je još bilo važno kako ti je ime i od kojih si? Tek sam tad saznao da je čovjek bio musliman, Elvedin mu bilo ime. Misliš da smo ikad pomislili na tako nešto dok smo bili dječaci? Meni je kuća bila blizu katoličke crkve, a mi se okupimo kad je misa, pa hakamo one što idu na misu, ili što idu u džamiju. Pa šta’š tamo, to nas samo razlikuje? Nas su učili starci da je najvažnije biti čovjek i Mostarac.“
U novom Nedeljniku objavljen je intervju u poslednjem podeljenom gradu, o poslednjim tajnama Jugoslavije, njenog sporta, njene tragedije
Blaž Slišković Baka, Hercegovac, Mostarac, fudbalska legenda za Nedeljnik govori o svom životu, karijeri, ratu i mostovima, podeljenom gradu, o utakmicama sa najvećim klubovima, o Džaji i Miljaniću, o Ivici Osimu i poslednjoj jugoslovenskoj generaciji, o zemlji koje više nema…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. juna
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs