Osobama koje su izgubile moć govora zbog moždanog udara ili nekog drugog težeg zdravstvenog problema, naučnici bi uskoro mogli uz pomoć tehnologije da vrate tu sposobnost.
Naučnici s kalifornijskog univerziteta u San Francisku objavili su da je reč o tehnologiji koja koristi moždanu aktivnost za ‘stvaranje’ sintetizovanog govora, prenosi N1.
Kažu da su razvili svojevrstan implantat za mozak koji može čitati misli i pretvarati ih u govor. Tačnije u mozak nekoliko dobrovoljaca ugradili su elektrode te uz njihovu pomoć dešifrirovali signale u centrima za govor kako bi ‘naveli’ kompjuterski simuliranu verziju njihovog vokalnog trakta, a to su usne, usna duplja, jezik i grkljan, da putem sintesajzera generiše govor.
Govor je bio pomalo nejasan ali ipak razumljiv, što je podsticaj naučnici da, uz neka poboljšanja u skoroj budućnosti razviju klinički održiv uređaj za pacijente koji su izgubili dar govora.
„Kad smo prvi put čuli rezultate bili smo uistinu šokirani. Nismo mogli da verujemo sopstvenim ušima. Naime, mnogi aspekti stvarnog govora bili su prisutni u onome što je proizveo sintesajzer, zbog čega smo bili izuzetno uzbuđeni“, kazao je jedan od autora studije, Džoš Šartije.
„Naravno, moramo još puno raditi kako bismo postigli govor koji će biti što prirodniji, ali jako nas je iznenadila činjenica da se toliko toga može dešifrovati iz moždane aktivnosti“, rekao je.
Moždani udar, bolesti kao što su cerebralna paraliza, amiotrofna lateralna skleroza (ALS), Parkinsonova bolest i multipla skleroza, povrede mozga i rak ponekad oduzimaju dar govora.
Naučnici kažu da su uspešnije sintetizovali sporije zvukove poput onog koji se proizvede kad se izgovori slovo „š“, a manje su uspeha postigli s naglim zvukovima koji nastaju pri izgovoru bilabijalnih suglasnika poput „b“ i „p“.
„Malo nas zapravo zna što se tačno odvija u našoj usnoj šupljini u trenutku kada govorimo“, kaže neurohirurg Edvard Čeng, jedan od autora studije objavljene u časopisu Nature. „Mogli bismo reći da mozak prevodi misli, odnosno ono što želite da izgovorite na način da omogućuje pokrete delova glasnih žica i vokalnog trakta, a upravo to pokušavamo da dešifrujemo.“
„Još uvek radimo na tome da sintetizovani govor postane čišći i razgovetniji. To je delomično posledica algoritama koje koristimo. Smatramo da ćemo, kada poboljšamo tehnologiju, postići i bolji rezultat“, kaže Šartije.
Tagovi
