Kako raste broj ljudi inficiranih novim koronavirusom, pred naučnicima je jedno veliko pitanje: da li ljudi koji prežive infekciju postaju imuni na virus?
Odgovor je verovatno da, ali uz dosta nepoznanica. Ljudi kojima bude potvrđen imunitet mogli bi da čine dobar deo radne snage dok ne stigle vakcina. Posebno to važi za zdravstvene radnike koji su imuni – oni bi mogli da nastave da brinu o ozbiljno bolesnima. Rast imuniteta u jednoj zajednici je i način da se epidemija okonča: sa manje ljudi koji mogu da budu inficirani, virus će izgubiti svoju oštricu, pa će čak i oni najranjiviji biti na sigurnom.
Prva linija odbrane organizma od zaraznog virusa je jedno antitelo, imunoglobulin M, čiji je zadatak da obavesti ostatak imunosistema o napadu. Nekoliko dana po početku infekcije, imunosistem rafiniše ovo antitelo u jedno drugo, imunoglobulin G, koji je napravljen da prepozna i da neutrališe specifičan oblik virusa. Neki ljudi prave veoma moćna neutrališuća antitela, dok se kod drugih javlja nešto umereniji odgovor.
Antitela koja se generišu u odgovoru na neke viruse omogućavaju nam imunitet celog života. Ali antitela koronavirusa koji izazivaju običnu prehladu mogu da traju i svega godinu dana do tri – a to bi moglo da važi i za ovog njihovog najnovijeg rođaka. Studija sprovedena na makakijima u koje je ubrizgan novi koronavirus pokazuje da, jednom inficirani, majmuni proizvode neutrališuća antitela i da se odupiru daljoj infekciji. Ali nije još jasno koliko dugo.
Pa ipak, čak i ako će zaštita koju nude antitela biti kratkotrajna i ako se ljudi ponovo zaraze, drugi nalet koronavirusa će verovatno biti mnogo blaži od ovog prvog, kaže Florijan Kramer, mikrobiolog sa Škole medicine Ajkan u Njujorku. Nakon što telo prestane da proizvodi neutrališuća antitela, ćelije to pamte i odgovor je mnogo brži, objašnjava on.
Dr Marion Kopmans, virološkinja sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu, sa svojim timom ispituje uzorke krvi ljudi koji su bili inficirani jednim od četiri koronavirusa koji izazivaju prehladu. Ukoliko ti uzorci pokažu barem neki imunski odgovor na novi koronavirus, navodi ona, to bi objasnilo zašto neki ljudi imaju veoma blage simptome.
Najbrži način da se ispita imunitet jeste test krvi koji ispituje zaštitna antitela. Ovi testovi već se koriste u Singapuru, Kini i nekim drugim zemljama. Ali tek se pojavljuju na tržištu u većini zapadnih zemalja.
Ovakvi testovi možda neće odigrati preveliku ulogu u dijagnostikovanju infekcije koronavirusom, usled vremena koje je neophodno telu da počne da proizvodi antitela.
Ali važan zadatak jeste pronaći ljude koji imaju veoma moćan odgovor svojih antitela. To bi moglo da donese neke nove tretmane.
Suštinski, antitela koja se uzmu iz krvne plazme oporavljenih pacijenata ubrizgavaju se u one koji su bolesni. Nekoliko timova već radi na tome, nakon što su prve vesti iz Kine bile ohrabrujuće.
Ovaj pristup je zapravo „nešto veoma staromodno“, kaže dr Kramer. On je korišćen da se spasu američki vojnici koji su dobili virus hantan tokom Korejskog rata, kao i ljudi u Argentini tokom epidemije virusa junin.
Ali pre nego što uđe u širu primenu, naučnici moraju da reše pitanje bezbednosti, poput onog da je plazma oslobođena drugih virusa i toksina.
Ovaj tekst objavljen je u specijalu o koronavirusu Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. aprila
Tagovi
