Imunitet na kovid-19 možda nestaje za nekoliko meseci: Dobre vesti su da bi ponovna infekcija na koronu mogla da bude obična prehlada

Osobe koje su se oporavile od kovida-19 mogu da izgube stečeni imunitet na ovu bolest u roku od samo nekoliko meseci, pokazalo je istraživanje Kings koledža u Londonu.

Ovo istraživanje sugeriše da bi osoba mogla da se zarazi virusom ponovo u roku od godinu dana, ali u formi uobičajene prehlade, što su bolje vesti, prenosi Gardijan.

U prvoj dugoročnoj studiji ovakve vrste, naučnici su analizirali imunski odgovor više od 90 pacijenata i zdravstvenih radnika u Gajs i Sent Tomas fondaciji Instituta za javno zdravlje Velike Britanije i utvrdili da je nivo antitela koja mogu da unište virus dostigao vrhunac oko tri nedelje nakon pojave simptoma, a zatim brzo počeo da opada.

Testovi krvi otkrili su da je 60 odsto ljudi imalo snažni odgovor tela tokom najjače borbe s infekcijom, a samo 17 odsto je zadržalo isti potencijal imuniteta tri meseca kasnije. Nivo antitela opao je čak 23 puta tokom tog perioda. U nekim slučajevima, antitela su pala na nivo neprimetnosti.

„Ljudi stvaraju razuman odgovor antitela na virus, ali on se smanjuje u kratkom vremenskom periodu i u zavisnosti od toga koliki je bio, to određuje koliko dugo antitela ostati u organizmu“, rekla je dr Kejti Durs, vodeća autorka studije na Kings koledžu London.

Studija će sasvim sigurno imati uticaja na razvoj vakcine kao i na ideju stvaranja „imuniteta stada“. Čovekov imunski sistem ima više načina za borbu protiv koronavirusa, ali ako su antitela glavna linija odbrane, rezultati nagoveštavaju da bi ljudi mogli ponovo da se zaraze u sezonskom talasu i da ih vakcina možda neće na duže zaštititi.

„Infekcija obično stvara najbolji scenario za stvaranje antitela, tako da ako vam infekcija daje nivo antitela koja nestaju za dva do tri meseca, vakcina će potencijalno učiniti istu stvar“, kaže Durs. „Jedna doza možda neće biti dovoljna.“

Rana istraživanja na Oksfordu pokazala su da vakcina protiv koronavirusa koju razvijaju, stvara niže nivoe antitela kod makaki majmuna nego što ih razvijaju ljudi oboleli od kovida-19. Iako se činilo da vakcina štiti životinje od ozbiljne infekcije, oni su se i dalje zaražavali i mogli da prenesu virus. Govoreći na Skaj njuzu, profesor Robin Šatok sa Imperijal koledža London kaže da bi konkurentna vakcina koju razvija njegova grupa mogla da bude dostupna u prvoj polovini sledeće godine, ako klinička ispitivanja dobro prođu. Ali, upozorio je da „nije sigurno“ da će bilo koja od vakcina koja se razvija uspeti, i rekao je da je još uvek nejasno kakav je imunski odgovor potreban da bi se sprečila infekcija.

Studija Kings koledža prva je koja je pratila antitela kod pacijenata i medicinskih radnika tri meseca nakon pojave simptoma. Naučnici su do podataka došli na osnovu ispitivanja sprovedenog na 65 pacijenata i šest medicinskih radnika pozitivnih na virus, i još 31 osoblja bolnce koje je dobrovoljno i redovno radilo testove na antitela u periodu između marta i juna. Studija koja je objavljena ali još čeka recenziju, otkrila je da nivo antitela raste i traje duže kod pacijenata koji su imali težak oblik bolesti. Razlog može da bude što pacijenti imaju više virusa i luče više antitela u borbi protiv infekcije.

Postoje četiri vrste koronavirusa u širokoj cirkulaciji, a koji izazivaju obične prehlade. „Jedna stvar koju znamo o ovim koronavirusima jeste da ljudi mogu da se ponovo i često inficiraju“, rekao je profesor Stjuart Nil, koautor studije. „Ono što to mora da znači jeste da zaštitni imunitet koji se stiče ne traje dugo kod ljudi. Izgleda da SARS-Cov-2, virus koji izaziva kovid-19, takođe može da sledi taj obrazac.“

Profesor Džonatan Hini, virolog sa Univerziteta Kembridž, kaže da studija potvrđuje sve veći broj dokaza da je imunitet na kovid-19 kratkotrajan. „Najvažnije, to zakucava još jedan ekser u sanduk opasnog koncepta imuniteta stada“, rekao je.

„Ne mogu da naglasim koliko je važno da javnost shvati da zaraziti se ovim virusom nije dobra stvar. Neki ljudi, posebno mladi, pomalo su svesno odlučili da se zaraze, misleći da će doprineti imunitetu stada. Ne samo da će izložiti riziku i sebe i druge, tako što će im opasti imunitet, već se možda stavljaju u rizik od ozbiljnije bolesti pluća ako se inficiraju ponovo u godinama koje dolaze.“

Ipak, profesor Arni Akbar, imunolog sa Univerziteta koledž London tvrdi da su antitela samo deo šire slike. Postoji sve veći broj dokaza, kaže on, da T ćelije proizvedene da se bore protiv obične prehlade mogu podjednako da zaštite. Onim pacijentima koji se T ćelijama bore protiv virusa možda neće biti potreban visok nivo antitela, dodao je.