Inflacija raste, a od kupovne moći pada brže samo Bitkoin: Šta se događa sa evropskom ekonomijom i gde je tu Srbija?

U trenutku kada je započeto pisanje ovog teksta, stopa inflacije u Evropi bila je na najvišem nivou otkako je Eurostat 2001. godine počeo sa njenim merenjem i iznosila je 8,8 odsto, a cena bitkoina je prvi put još od 2020. pala ispod 20.000 dolara.

Nova ekonomska kriza nije međutim došla nenajavljena, kao što je često znalo da se dogodi. Još 24. februara se spremila na put, čija se polazna tačka ovoga puta nalazila na granici koja razdvaja Ukrajinu i Rusiju. Jedina nepoznanica bila su vrata na koja će prvo zakucati, a ispostavilo se da je prvo područje štiklirano u karti bila Zapadna Evropa.

Nemački ministar ekonomije i klimatskih poslova Robert Habek saopštio je da će jedna od ekološki najosvešćenijih zemalja sveta smanjiti upotrebu gasa za proizvodnju električne energije usled mogućih nestašica izazvanih smanjenjem isporuka iz Rusije. Zamena za gas biće ugalj i fosilna goriva – energenti čija bi upotreba trebalo da se iskoreni, ili bar smanji, sudeći prema zaključcima konferencije u Glazgovu koja je sada pala u drugi plan.

Inflacija u Nemačkoj, kao i u većini zemalja Evropske unije, nalazi se na rekordno visokom nivou. Najveći udeo u njenom rastu imaju upravo energenti, a slede hrana i uslužne delatnosti. Obostrane sankcije Unije i Rusije smanjile su dotok energenata – pre svega gasa – u Evropu. Gasprom je najavio da će isporuke opasti za čitavih 40 odsto. Blokada izvoza žitarica iz Ukrajine uslovila je nedostatak i rast cena hrane, a apeli iz raznih krajeva sveta koji upozoravaju na globalnu glad nisu omekšali Putinovo srce. Cene usluga su, kao i uvek, samo ispratile rast cena sirovina.

Najveći rast inflacije zabeležen je u baltičkim zemljama – Litvaniji, Estoniji i Letoniji – gde dostiže i do 20 odsto. Neposredna blizina izvora krize i nepromenljiv stav kada su u pitanju sankcije (Litvanija zabranila i prevoz sankcionisane robe kroz svoju teritoriju ka Kaljiningradu) razlozi su koji ove zemlje drže na vrhu vrlo nepopularne liste.

Na najvećem udaru su, kao i obično, „prosečni“ građani. Kupovna moć u Evropi znatno je opala, a najveće udarce zadali su joj cena energije, koja je viša i za skoro 40 odsto, kao i cena hrane.

Ovakav razvoj događaja nije zaobišao ni Srbiju. Prosečne cene u odnosu na prethodnu godinu porasle su za 10,4 odsto, a kao i u ostatku Evrope, najveći porast zabeležili su gorivo i hrana.

Međutim, kriza se nije zaustavila na obalama Portugala, već je odlučila da pređe na drugu stranu Atlantika. Inflacija u SAD dosegla je 8.6 odsto, što nije zabeleženo od 1981. godine, a rast cena energenata je ono što najviše zabrinjava prosečnog Amerikanca naviklog na nisku cenu goriva i pun rezervoar.

Vest da se vrednost bitkoina po prvi put posle skoro dve godine spustila ispod 20.000 dolara verovatno je izmamila osmehe na licima onih koji na bilo koji način sumnjaju u kriptovalute. Oni koji ih poseduju, makar i u najmanjim količinama, nisu imali čemu da se raduju čitajući izveštaje iz prethodne nedelje.

Bitkoin je izgubio više od 70 odsto svoje vrednosti otkako je dostigao vrhunac prethodne godine i cenu od 69.000 dolara. Pad vrednosti bitkoina i strah od gubitka svega uloženog uzrokovao je masovnu i ubrzanu rasprodaju kriptovaluta, koju je donekle sprečila kompanija za pozajmice Celzijus, stopirajući sve prodaje usled „ekstremnih uslova na tržištu“.

Rao razlog za pad vrednosti kriptovaluta navode se povećana inflacija u svetu i tročetvrtinski rast kamatne stope Sistema federalnih rezervi u SAD, što je najviši skok još od 1994. godine.

Sve ovo prouzrokovalo je krizu na tržištu kriptovaluta. Mnoge kompanije bile su primorane da srežu svoje troškove, što je uticalo na dužinu otkaznih lista. Situacija ne izgleda najbolje, a decentralizovanost čitavog sistema učiniće kopanje za rešenjem još težim.

Međutim, tamo gde jedni vide propast i panično pokušavaju da spasu što se spasti može – drugi vide priliku za zaradu. Pad vrednosti bitkoina mnogi su iskoristili kako bi ga kupili po nižoj ceni od uobičajene, u nadi da će nakon završetka krize njegova vrednost ponovo porasti. Ništa neubičajeno kada su kriptovalute u pitanju.

Još uvek nema prognoza o daljem razvoju situacije, ali je izvesno da će tržište krptovaluta u narednom periodu biti prilično nestabilno.

Vreme potrebno za čitanje ovog teksta možda je bilo dovoljno da se cena bitkoina ponovo promeni.