Inflacija u evrozoni je u maju dostigla najviši nivo od uvođenja evra, pre svega zbog poskupljenja energenata. U Nemačkoj inflacija iznosi 7,9 odsto po domaćem računu ili 8,7 odsto po Evrostatu, piše Dojče vele.
Roba i usluge u evrozoni u maju su koštali prosečno 8,1 odsto više nego pre godinu dana, saopštio je u utorak evropski zavod za statistiku Eurostat. Stopa inflacije je tako četiri puta veća nego što je bio zacrtani cilj Evropske centralne banke (ECB), koja teži inflaciji od dva posto. U martu i aprilu je poskupljenje u evrozoni iznosilo prosečno 7,4 odsto.
Visoka stopa inflacije smanjuje kupovnu moć građana, jer za evro mogu manje da kupe nego ranije. U poređenju sa majom prošle godine energenti su poskupeli za 39,2 odsto, a hrana i piće za 7,5 odsto. Cene neobrađene hrane su porasle za 9,1 odsto, a usluge za 3,5 odsto.
Male razlike u statističkim metodama
Za Nemačku je Savezni zavod za statistiku u Vizbadenu u ponedeljak objavio prvu procenu inflacije za maj navodeći da ona iznosi oko 7,9 odsto. Evrostat je rast cena životnih troškova u Nemačkoj procenio na 8,7 odsto. Viša procena Evrostata može se objasniti drugačijom metodom računanja za 19 članica EU koje su uvele evro.
Takva stopa inflacije nije zabeležena od ujedinjenja Nemačke 1990. U pokrajinama na zapadu zemlje slično je bilo samo u zimu 1973/1974 u vreme prve naftne krize.
Inflaciju i sada podstiče veliko poskupljenje energenata, kako u Nemačkoj, tako i u drugim članicama evrozone. Taj trend koji je primetan već pola godine, od napada Rusije na Ukrajinu samo je eskalirao. Uz to, industrija je još u vreme pandemije morala da se bori sa problemima u lancima snabdevanja.
Nemačka vlada je usvojila dva paketa mera vredna milijarde evra da rastereti građane.
Kad će reagovati čuvari stabilnosti evra?
U međuvremenu, na vidiku je i prvo povećanje referentne kamatne stope u evrozoni u poslednjih jedanaest godina.
Evropska centralna banka je nagovestila da će u dva koraka u julu i septembru ukinuti sadašnju negativnu kamatnu stopu na depozite od minus 0,5 odsto. To je u planu zato što banka višom kamatnom stopom može da suzbije rast inflacije.
Stručnjaci trenutno polaze od toga da će ECB na svojoj sednici 9. juna doneti odluku najpre o prestanku kupovine državnih obveznica, a da će onda u julu po prvi put povećati kamatne stope.
Druge velike centralne banke kao što je američki FED već su povećale kamate zbog jakog rasta cena.
Tagovi
Bobby
Могао би ускоро Путин да добије Нобелову награду за економију ? А Медведев почасну плакету ? Елем, свако са зрном мозга је ово могао да предвиди. Они који се крећу у оквиру пословних кругова, знају да сви у Србији који сарађују са партнерима из ЕУ врте главама јер стално добијају (месечне) најааве нових ценовника са повећањем цена. То лудило инфлације, са овим стопама можда и може да се донекле прихвати у ЕУ (и питање још колико дуго), с'обзиром на дохотке и животни стандард који им омогућава да се то делимично амортизује, али да се та инфлација увози у Србију, на иоле дужи рок, то је апслолутно немогуће. Ко се овде не преоријентише довољно брзо на оно што се повољније нуди, без "ратне марже", ускоро ће моћи да затвори дућан. Цене роба из ЕУ, које укључују и (инфлаторни) трошак санкција, апсолутно неће бити конкурентне онима без њега. У условима бедних и сиромашних земаља, и још и технолошки заосталих, као што је Србија, такве робе ће бити далеко од могућности првог избора. Да, постоје и постојаће међународни аранжмани везани за финасирање пројеката из разноразних "еуропских" фондова који углавном претпостављају куповину таквих роба "по директиви", али ће и то временом постати само знаци последњих трзаја. Ко ово не схвати довољно озбиљно, као промене на глобалном нивоу, може земљу да одведе у понор много страшнији од "замрзавања" преговора са ЕУ.