Gledate video u kom poznata doktorka, dermatolog, predstavlja novu rutinu u nezi kože. Ili preporučuje neku kremu. Da li ćete uvesti novu rutinu ili kupiti kremu?
Vidite reel na Instagramu kod omiljene food blogerke o tome kako je složila posuđe ili kako pravi spisak namirnica za nabavku? Sviđa vam se kako to radi. Počinjete li i vi to da radite?
Slušate podkast u kom gostuje pisac kog niste čitali. Govori o svojim političkim stavovima koji se razlikuju od vaših. Ali razgovor je zanimljiv, slušate podkast do kraja. Odlučujete da kupite njegovu poslednju knjigu, počinjete da razmišljate i o svojim stavovima.
Ovo su svakodnevne situacije za sve nas. I ima mnogo drugih primera u kojima preuzimamo obrasce ponašanja, prihvatamo preporuke i izbore ljudi koje pratimo na društvenim mrežama ili u tradicionalnim medijima. Oni su influenseri ili, u slobodnom prevodu, „ljudi koji utiču na druge“.
Sad se vi slobodno prisetite svih muzičara, glumaca, sportista, ili tetaka, ujaka, lepih komšinica ili komšija, starijih ortaka ili rođaka koji su uticali na vas. Neki dobro, neki loše. Svi su oni influenseri.
Ipak, ovu reč danas više vezujemo za marketing. Razlog je jednostavan – na društvenim mrežama izdvojio se niz pojedinaca koji prave sadržaj koji publika voli, veruju im i slede ih.
Oni – imaju uticaj. Dovoljan razlog da ih industrija marketinga primeti.
O tome kako kompanije sarađuju sa influenserima u svojim prodajnim kampanjama, da li je svako ko ima par hiljada ili desetina hiljada pratilaca dobar influenser za neki brend, gde je granica koju ljudi koji su popularni na mrežama ne treba da pređu u ovakvim angažmanima, pričamo sa Tanjom Đorđević, kreativnom strateškinjom iz agencije Cheil Centrade Adriatic, i Galebom Nikačevićem, autorom podkasta Agelast, svakako čovekom koji ima status influensera.
Tanja je osoba koja osmišljava i realizuje kampanje sa influenserima, prati njihov rad i vrlo dobro ume da napravi trijažu i izabere pravog influensera za neki brend. Predavanje koje je nedavno održala na marketinškom skupu „Mark Awards“ je zato bilo nazvano „S tobom je nešto drugo, ti si za mene par“.
„Zdravko Čolić, kolosalni influenser sa ovih prostora, priznao je da ’nije ljubio stvarno, važan bio je broj’, i tako nam poetično objasnio da je kvalitet važniji od kvantiteta. Broj pratilaca nije ključni kriterijum, mnogo je važnije da vaši kupci mogu da se poistovete sa tim influenserom i da mu veruju. Zapitajte se da li bi se vaš proizvod, kad bi bio osoba, družio sa tim influenserom“, kaže Tanja.
A šta kažu influenseri? Kako oni biraju sa kim će da sarađuju? Da li odbijaju predloge za saradnju? Da li prave kompromise kad je reč o sadržaju koji prave?
„Publika ima apetit i gladna je dobrog sadržaja. Pokrenuo sam dvosatni podkast u vreme kad je eksplodirao TikTok i kad su svi govorili da nam pažnja traje 30 sekundi. I istrajao sam u onome što radim, pa je kvalitet doneo kvantitet. To jest, dobre priče su donele veliku slušanost, a velika slušanost i određeni uticaj“, kaže Galeb.
On zato podvlači da je autentičnost najbitnija za autora ali da ona podrazumeva i veliku hrabrost da sebe prihvatiš i pokažeš drugima. „Tvoju autentičnost čine i tvoje mane. Moja je ta da mnogo pričam, znam, ali sam tu manu hrabro prihvatio i ona je deo mog identiteta kao autora.“
Agelast je medij koji je, na neki način, „disciplinovao“ i same klijente. Instinktivno su razumeli da taj podkast nije mesto za nametljivu promociju već da su gosti i njihove priče, kao i sam autor, glavne zvezde i da u tom prostoru svi traže svoje mesto.
„Na mene su kao dete uticali Milena Dravić, Zdravko Čolić, Nikola Kojo, Anđelina Džoli… to su ljudi koji su i dalje uticajni, nesumnjivo. Kampanje u kojima su neki od njih učestvovali, još uvek su atraktivne. Brendovi treba da malo gledaju i u budućnost, kad donose odluke za koga od popularnih ljudi da se vežu“, kaže Tanja.
„Čista kosa i dobri maniri su uvek u trendu, govorila je moja baka. Ima nekih vrednosti koje su bezvremene.“
Tagovi
